Изреке 14:19-35

Зликовци се клањају добрима и злочинци пред вратима праведника. Сиромах није омиљен ни пријатељу, а имућни имају много пријатеља. Греши ко презире ближњега, а благо оном ко је милостив према убогом. Не иду ли странпутицом они који зло смишљају? Милост и истина су са онима који мисле о добру. Сваки рад доноси добитак, а празне речи доносе губитак. Круна мудрих је богатство њихово, а лудост неразумних остаје лудост. Истинит сведок спасава душе, а варалица шири лажи. У страху Господњем је велика сигурност и синовима уточиште. Страх Господњи је извор живота, он избавља од замки смрти. Бројан народ је слава цару, а владару је пропаст кад нема народа. Ко је спор на гнев, веома је разуман, а ко је напрасит, показује лудост. Живот је телу срце спокојно, а завист је трулеж у костима. Ко тлачи убогога, хули на створитеља његовог, а поштује га онај ко је милостив према сиромаху. Због своје злоће пропада зликовац, а праведник се и у смрти теши. У срцу разумног почива мудрост, а оно што је у безумном, то се и покаже. Праведност подиже варваре, а грех је срамота народима. Цару је мио слуга разуман, а љути се на неразумног.