Изреке 11:1-31

Нетачна вага је мрска Господу, а угодна му је мера права. Кад дође охолост, дође и срамота, а у скромнима је мудрост. Исправне води безазленост њихова, а зле води злоћа њихова. У дан гнева не помаже богатство, а праведност од смрти избавља. Непорочном праведност пут приправља, а зликовац пада због злоће своје. Исправне избавља праведност њихова, а грешници пропадају због лакомости своје. Кад умре човек зао, пропада и надање његово и нестаје уздање његово. Праведник се избавља из невоље, а зликовац долази на место његово. Лицемер устима штети ближњем, а праведници се знањем избављају. Срећи праведника се град радује, а кличе кад зликовац пропада. Благословом исправних град се подиже, а руши се устима зликоваца. Штети ближњем ко је срца подругљивог, а ћути човек разуман. Клеветник иде и тајну издаје, а чува је ко је чврстог духа. Без мудрог савета народ пропада, а у бројним саветницима је спас. Лоше пролази ко за непознатог јемчи, а сигуран је ко је опрезан. Мила жена заслужује славу, а јаки добијају богатство. Милостив човек добро чини души својој, а немилостив сече сопствено тело. Зликовац прибавља лажан добитак, а ко правду сеје, сигурно добија. Праведност у живот води, а ко зло чини, у смрт иде. Мрски су Господу они који су срца злог, а драги су му они на путу непорочном. Сигурно неће остати без казне зликовац, а спашће се потомство праведника. Лепа а неваспитана жена као златна алка је у њушци свиње. Жеље праведника теже добру, а несрећна су надања зликоваца. Ко даје обилно, више има, а ко шкртари, осиромашује. Дарежљива душа се окрепљује, и ко напаја, биће напојен. Ко жито не даје, њега народ проклиње, а благослов је на глави оног који га продаје. Ко тежи добру, добија милост, а ко зло тражи, оно ће га снаћи. Пропада онај који се узда у богатство своје, а праведници су као гране зелене. Ко запусти кућу своју, ветар жање, и безумник ће бити слуга праведнику. Плод праведника је дрво живота, а придобија душе мудре. Тако се праведнику на земљи плаћа, а још више зликовцу и грешнику.