Изреке 1:20-27

Мудрост по улицама виче, на тргу пушта глас свој. Она виче у вреви, на вратима градским поуке говори: „Докле ћете, безумни, лудост волети, докле ћете, подсмевачи, ругање волети, докле ћете, неразумни, знање мрзети? Послушајте опомену моју, излићу на вас дух свој, казаћу вам речи своје. Звала сам вас, а ви сте одбијали, пружала сам руку своју, нико пажњу не обрати. Одбацили сте сваки савет мој и нисте примили прекор мој. Зато ћу се и ја подсмехнути невољи вашој, ругаћу се кад вас несрећа снађе, кад вас обузме страх као невреме и зграби вас пропаст као вихор, кад насрну на вас невоља и мука.