Филипљанима 4:10-20

Обрадовао сам се врло у Господу што сте опет процветали у свом старању за мене. Ви сте се и иначе старали, али нисте имали прилике. Не говорим ово због оскудице, јер сам научио да будем задовољан оним у чему сам. Умем и у скромности живети, умем и обиловати; упућен сам у све и свашта – бити сит и гладовати, обиловати и оскудевати. Све могу у ономе који ме снажи. Него, добро сте учинили што сте се примили моје невоље. А знате и ви, Филипљани, да у почетку проповедања јеванђеља, кад сам отишао из Македоније, ниједна црква није била са мном у давању и примању – сем вас јединих. Ви сте ми у Солун и једанпут и двапут послали за моју потребу. Не као да ја тражим дар, него тражим плод који се множи на ваш рачун. Примио сам све и имам у изобиљу. Пун сам откако сам од Епафридита примио што сте ми послали, пријатан мирис, добродошлицу и богоугодну жртву. А Бог мој испуниће сваку вашу потребу по свом богатству у слави – у Христу Исусу. А Богу и Оцу нашем нека је слава у све векове. Амин.