Филипљанима 2:12-27

Стога, драги моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас него сад још више у мом одсуству, градите своје спасење са страхом и трепетом. Јер Бог је тај што чини у вама да желите и да делите – да му будете по вољи. Све чините без гунђања и премишљања да будете беспрекорни и чисти, непорочна деца Божја усред поквареног и наопаког рода, међу којима светлите као звезде у свету, чврсто држећи реч живота на моју хвалу за дан Христов – да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио. Али ако се и као жртва изливам на жртву и службу ваше вере, радујем се и радујем се са свима вама. А исто тако радујте се и ви и радујте се са мном. А надам се у Господу Исусу да ћу вам убрзо послати Тимотеја да се и ја расположим кад дознам како сте ви. Јер немам ниједнога који је исте душе као он, који ће се искрено старати за ваше потребе. Сви, наиме, траже своје, а не што је Христа Исуса. А његову поузданост познајте да ми је као дете оцу послужио за јеванђеље. Овога, дакле, надам се да ћу послати одмах, чим сагледам како стоје моје ствари. А уздам се у Господу да ћу и сам убрзо доћи. Нађох пак за потребно да вам пошаљем Епафродита, свога брата и сарадника и саборца, а вашег посланика, који служи мојој потреби, пошто је чезнуо за свима вама и било му је нелагодно што сте чули да је оболео. И заиста је био болестан до смрти. Али Бог се смиловао на њега, не само на њега него и на мене, да ми не дође жалост на жалост.