Филмону 1:4-16

Захваљујем своме Богу свагда спомињући те у својим молитвама, јер чујем о твојој љубави и вери које имаш према Господу Исусу и према свима светима, да твоје учествовање у вери буде делотворно у познању свакога добра што је у вама за Христа. Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, јер си ти, брате, окрепио срца светих. Стога, иако имам велику слободу у Христу да ти наређујем шта треба да радиш, због љубави радије молим, ја такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ Христа Исуса, молим те за своје чедо Онисима, кога родих у оковима, који ти је некад био некористан, а који сада и теби и мени може добро да послужи. Шаљем ти га натраг, њега, то јест срце своје. Хтедох да га задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима за јеванђеље. Али без твога пристанка нисам хтео ништа да учиним, да твоје добро дело не буде изнуђено, него добровољно. Јер можда се зато за кратко време растао од тебе, да га вечно добијеш, не више као роба, него више од роба, као драгога брата, нарочито мени, а камоли теби – и као човек и у Господу.