Бројеви 27:1-11

Једном дођоше кћери Салпада, сина Офера, сина Галада, сина Махира, сина Манасије, из племена Манасије, сина Јосифовог. Звале су се Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. Оне стадоше пред Мојсија, пред Елеазара свештеника, пред поглаваре и пред сав збор на улазу шатора састанка и рекоше: „Отац наш умре у пустињи, али није био у групи која се побунила против Господа, Корејевој групи, већ је умро од сопственог греха. Он није имао синова. Зар да сада нестане име нашег оца из рода његовог зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашега!” Мојсије изнесе њихов случај пред Господа. Господ рече Мојсију говорећи: „Салпадове ћерке су право казале. Треба да им даш у наследство посед међу браћом оца њиховог. Пренеси посед њиховог оца на њих. Кажи синовима Израиљевим и реци: ‘Кад неко умре а нема сина, онда пренесите иметак његов на ћерку његову. Ако нема ни ћерке, онда пренесите иметак на браћу његову. Ако нема ни браће, онда пренесите иметак на браћу оца његовог. Ако отац није имао браће, предајте иметак његов ономе који му је најближи у роду његовом. Он нека га узме у посед!’” То нека буде синовима Израиљевим законска одредба, како Господ заповеди Мојсију.