Бројеви 22:1-13

Потом синови Израиљеви пођоше и зауставише се на моавским пољима, с оне стране Јордана, наспрам Јерихона. Валак, син Сефоров, виде све шта учини Израиљ Аморејцима. Тада се Моавци веома уплашише тога народа. Препадоше се Моавци синова Израиљевих јер су ови били бројни. Зато Моавци рекоше поглаварима мадијанским: „Сада ће то мноштво појести све око нас, као што во попасе траву по пољу.” Валак, син Сефоров, био је цар моавски у то време. Он упути посланике Валаму, сину Веоровом, у Фатуру, која је на реци у земљи синова народа његовог. Позва га рекавши: „Ево, народ изађе из Египта! Ево, прекрио је земљу и стоји наспрам мене! Зато дођи и прокуни ми овај народ јер је јачи од мене. Тако ћу га савладати и истерати из земље. Знам да је благословен онај кога ти благословиш, а да је проклет онај кога ти прокунеш!” Тако отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи у рукама поклоне. Дођоше к Валаму и казаше му Валакову поруку. Он им одговори: „Преноћите овде, па ћу вам рећи како ми Господ каже.” Тако осташе кнезови моавски код Валама. Тада се јави Бог Валаму и упита га: „Какви су то људи код тебе?” Валам одговори Богу: „Валак, син Сефоров, цар моавски, посла их к мени: ‘Ево, народ изађе из Египта и прекри земљу. Дођи да га прокунеш! Тако бих га савладао и протерао.’” Тада Бог рече Валаму: „Немој ићи с њима! Не смеш да проклињеш онај народ јер је благословен!” Ујутру устаде Валам и рече Валаковим поглаварима: „Вратите се у своју земљу јер ми Бог не допушта да идем с вама!”