Немија 9
9
Кајање народа
1Двадесет четвртог дана тога месеца скупише се синови Израиљеви постећи, у покајничкој одећи и посути прахом. 2Потомци Израиљеви одвојише се од свих туђинаца и почеше да исповедају грехове и безакоња отаца својих. 3Стајали су на својим местима и читали закон Господа, Бога свога, четвртину дана. У другој четвртини су се исповедали и клањали Господу, Богу свом.
4Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попели су се на узвишено место за левите и завапише гласно Господу, Богу свом. 5Левити Исус, Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја рекоше:
„Устаните и благосиљајте Господа,
Бога свога, од века до века!
Нека је благословено име твоје славно,
узвишеније од сваког благослова и хвале!
6Ти си једини Господ.
Ти си створио небо
и небеса над небесима
са свом војском њиховом,
земљу и све што је на њој,
мора и све што живи у њима.
Ти све то оживљујеш
и војска небеска теби се клања.
7Ти си Господе Бог
који си Аврама изабрао,
извео га из Ура халдејског
и дао му име Авраам.
8Нашао си пред собом
да је срце његово верно
и склопио си с њим савез
да ћеш потомству његовом дати
земљу хананску, хетејску, аморејску,
ферезејску, јевусејску и гергесејску.
Одржао си реч своју јер си праведан.
9Ти си видео невољу отаца наших у Египту
и вику њихову чуо си крај Црвеног мора.
10Ти си чинио знаке и чудеса на фараону,
на свим слугама његовим
и на целом народу земље његове.
Знао си како су обесно поступали с њима.
Стекао си себи име до дана данашњег.
11Море си раздвојио пред њима
и прешли су сувим посред мора.
Прогонитеље њихове бацио си у дубину
као камен у воду.
12Дању си их водио стубом од облака,
а ноћу стубом огњеним
да им осветлиш пут којим ће ићи.
13Сишао си на Синајску гору,
говорио си с њима с неба
и дао им заповести праведне,
законе истините,
добре наредбе и уредбе.
14Објавио си им суботу своју свету
и дао им уредбе, наредбе,
законе и заповести
преко Мојсија, слуге свога.
15У глади њиховој дао си им хлеб с неба,
у жеђи њиховој извео си воду из стене.
Ти си им рекао да пођу
и да запоседну земљу
за коју си рекао под заклетвом
да ћеш им је дати.
16Међутим, они и очеви наши погордише се,
постадоше тврдоглави
и не послушаше заповести твоје.
17Нису хтели да слушају,
нису се сећали чудеса твојих
која си им чинио,
него постадоше тврдоглави.
Супротставише се и поставише себи вођу
да се врате у ропство египатско.
Али ти си Бог који прашта,
милосрдан и благ,
спор на гнев, а обилан добротом,
тако да их ниси напустио.
18Чак и онда кад су начинили ливено теле
и кад су казали: ‘Ово је твој бог
који те је извео из Египта’
и веома хулили,
19ни онда их ниси оставио у пустињи
у свом милосрђу.
Стуб од облака није одступао од њих,
него их је водио путем дању,
ни стуб огњени да им ноћу осветљује пут
којим ће ићи.
20Дао си им дух свој благи
да их учи мудрости.
Ниси ускратио устима њиховим
храну своју,
а у жеђи њиховој дао си им воду.
21Четрдесет година снабдевао си их у пустињи,
ништа им није недостајало.
Одећа им се није излизала,
нити су им ноге отекле.
22Дао си им царства и народе,
разделио их по областима.
Запосели су земљу Сионову,
земљу цара есевонског
и земљу Ога, цара васанског.
23Умножио си им синове њихове
као звезде небеске
и довео си их у земљу
за коју си рекао очевима њиховим
да ће ући у њу и да ће је запосести.
24Синови њихови су ушли и запосели земљу.
Ти си пред њима покорио
становнике земље, Хананце,
и предао у руке њихове
цареве и народе земље
да раде с њима шта хоће.
25Заузели су градове утврђене
и земљу родну,
а наследише куће пуне сваког добра,
студенце ископане, винограде,
маслињаке и дрвеће родно.
Јели су, наситили су се,
гојили се и уживали
у великој доброти твојој.
26Међутим, они се побунише
и одметнуше од тебе,
бацише закон твој иза себе.
Убијали су пророке твоје,
који су им проповедали
да би их привукли теби,
и много су хулили.
27Због тога си их предавао
у руке непријатељима њиховим,
који су их мучили.
Међутим, кад су у невољи својој
завапили теби,
ти си их услишио с неба
и по великом милосрђу свом
давао си им спасиоце,
који су из избавили
из руку непријатеља њихових.
28Кад би се опоравили,
опет су чинили зло пред тобом.
Тад си их предавао у руке непријатеља њихових
да владају њима.
Они би опет завапили теби,
а ти си их услишио с неба
и спасавао их по милости својој
много пута.
29Опомињао си их
да се врате закону твом,
али су они пркосили,
нису слушали заповести твоје,
него су се огрешили о њих,
по којима живи онај који их испуњује.
Леђа су окретали, врат укрућивали
и нису слушали.
30Трпио си их много година,
опомињао си их духом својим
преко пророка својих,
али не послушаше.
Тад си их предао у руке народима земље.
31Међутим, због великог милосрђа свог
ниси их предао да сасвим пропадну,
нити си их напустио,
јер си ти Бог милостив и милосрдан.
32Сада, Боже наш,
Боже велики, силни и страшни,
који чуваш савез и милосрђе,
нека не буде пред тобом
мала ова невоља која је снашла нас,
цареве наше, вође наше,
свештенике наше, пророке наше,
очеве наше и цео народ твој
од времена царева асирских
до данас.
33Ти си праведан у свему што нас је снашло,
ти си био вредан,
а ми смо били зли.
34Цареви наши, вође наше и очеви наши
нису извршавали закон твој.
Нису марили за заповести твоје
и сведочанства твоја,
којима си сведочио њима.
35Иако су били у царству свом
и у великом добру твом
које си им дао,
нису служили теби,
нити су напуштали зла дела своја.
36Ево, ми смо данас робови!
У земљи коју си дао очевима нашим
да једу плодове њене и добра њена,
ево, ми смо робови у њој!
37Она обилато род свој рађа царевима
које си нам поставио због грехова наших.
Они господаре по својој вољи
телима нашим и стоком нашом.
Ми смо у великој невољи!”
Trenutno izabrano:
Немија 9: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije