Немија 2
2
Цар шаље Немију у Јерусалим
1Месеца нисана двадесете године владавине цара Артаксеркса стајало је вино пред њим. Ја узех вино и принесох га цару. Раније нисам био невесео пред њим. 2Тада ми цар рече: „Што ти је лице тужно? Да ниси болестан? Мора да ти је туга у срцу.” Ја се веома уплаших. 3Потом рекох цару: „Нека је жив цар довека! Како не бих био тужан кад је град у коме су гробови отаца мојих опустошен, а врата му спаљена?”
4Тада ми цар рече: „Шта желиш?” Ја се помолих Богу небеском 5и рекох цару: „Ако се слаже цар и ако ти је мио слуга твој, пошаљи ме у Јудеју, у град у коме су гробови отаца мојих, да га саградим.”
6Цар ми рече, а жена његова је седела до њега: „Колико би дуго трајао твој пут? Кад ћеш се вратити?”
Кад му рекох време, цар ми дозволи да идем.
7Потом рекох цару: „Ако је цару по вољи, нека ми да писмо за управнике преко реке да ме прате док не дођем у Јудеју 8и писмо Асафу, чувару шуме цареве, да ми испоручи дрва да направим врата за тврђаву, храм, зид града и за кућу у којој ћу живети.”
Цар ми даде јер је милостива рука Бога мога била нада мном.
9Тако дођох управницима преко реке и дадох им писма царева. Цар је послао са мном заповеднике и коњанике.
10Кад је то сазнао Санавалат Ороњанин и слуга Товија Амонац, било им је веома криво што је дошао човек да се брине за добро синова Израиљевих.
11Ја стигох у Јерусалим и причеках тамо три дана. 12Потом устадох ноћу с неколико људи, а никоме не рекох шта ми је Бог мој ставио у срце да учиним у Јерусалиму. Нисам имао других животиња осим животиње на којој сам јахао. 13По ноћи сам изашао на Долинска врата на Змајевски извор, према Гнојним вратима. Гледао сам зидове јерусалимске који су били разваљени и како су врата била огњем спаљена. 14Затим одјахах према Изворским вратима и царевом језеру. Ту није било места да прође животиња коју сам јахао. 15Зато сам јахао ноћу уз поток, разгледао зид, упутио се ка Долинским вратима и потом се вратио. 16Међутим, поглавари нису знали куда сам ишао и шта сам радио. Дотад нисам ништа рекао ни Јудејцима, ни свештеницима, ни поглаварима, ни заповедницима, ни осталима који су управљали послом. 17Тада им рекох: „Видите у каквој смо невољи. Јерусалим је разрушен, а врата његова спаљена огњем. Хајде да подижемо зидине јерусалимске, да не будемо ругло!” 18Потом им казах како је била милостива рука Бога мога нада мном и речи цареве које ми је упутио. Они тада рекоше: „Устанимо и зидајмо!”
19Кад су то чули Санавалат Ороњанин, слуга Товија Амонац и Гисем Арабљанин, подсмевали су нам се, ругали и говорили: „Шта то радите? Да нећете да се одметнете од цара?” 20Ја им одговорих речима: „Бог небески ће нам помоћи да успемо. Ми, слуге његове, устадосмо да зидамо. А ви немате ни удела, ни права, ни спомена у Јерусалиму!”
Trenutno izabrano:
Немија 2: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije