Марко 8:1-21

У оне дане кад опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им: „Жао ме је народа што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу; ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.” И одговорише му његови ученици: „Откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?” И пита их: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам.” Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ. И имађаху и мало рибица; и благословивши их, рече да и њих изнесу. И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада. А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их. И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте. И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га. Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.” И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну. И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.” Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? ‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се, кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.” „Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.” И рече им: „Још не разумете?”