Марко 6
6
Исус непризнат у Назарету
(Мт 13, 53-58; Лк 4, 16-30)
1И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим. 2А кад би субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: „Откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда? 3Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас?” И саблажњаваху се о њему. 4И говораше им Исус да пророк није без части – сем у постојбини својој, и у родбини својој, и у кући својој. 5И не могаше онде учинити ниједнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих. 6И чуђаше се због њиховог неверовања.
Апостолска служба
(Мт 10, 1-15; Лк 9, 1-6)
И обилажаше околна села учећи. 7И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даваше им власт над нечистим духовима. 8И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, 9него обувени у сандале; и не облачити две хаљине. 10И говораше им: „Где уђете у кућу, останите онде док не изађете оданде. 11А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу – за сведочанство њима.” 12И отишавши проповедаху да се људи покају, 13те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
Погубљење Јована Крститеља
(Мт 14, 1-12; Лк 9, 7-9)
14И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. 15Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка. 16А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.”
17Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. 18Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.” 19А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. 20Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао. 21И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, 22уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.” 23И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.” 24Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” 25И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” 26И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. 27И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници 28и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци. 29А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14, 13-36; Лк 9, 10-17; Јн 6, 1-21)
30И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. 31И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.” 32И одоше чамцем на пусто место насамо. 33И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.
34И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. 35И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно. 36Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.” 37А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?” 38А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.” 39И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. 40И посадише се у групама по стотину и по педесет. 41И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. 42И једоше сви и наситише се. 43И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба. 44А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.
Исус хода по води
45И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ. 46И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли. 47А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну. 48И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. 49А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше, 50јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.” 51И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома, 52јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело.
53И прешавши на копно дођоше у Генисарет и присташе. 54И кад изађоше из чамца, одмах га познаше, 55оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он. 56И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.
Trenutno izabrano:
Марко 6: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
