Марко 11:12-25

А сутрадан, кад изађоше из Витаније, огладне. И видевши издалека смокву која је имала лишће, дође не би ли што нашао на њој. А кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. Тада прозбори и рече јој: „Не јео нико више рода од тебе довека.” А његови ученици слушаху. И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм, поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. И учаше и говораше им: „Није ли написано: ‘Дом мој зваће се дом молитве за све народе’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину.” А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе јер га се бојаху; сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком. А увече излажаше из града. А ујутру пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена. А Петар се сети и рече му: „Рави, види, осуши се смоква коју си проклео.” Исус одговори и рече им: „Имајте веру у Бога. Заиста, кажем вам: ко каже овој гори: ‘Дигни се и баци се у море!’, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му. Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам. И кад стојите молећи се, праштајте ако ишта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваша сагрешења.