Марко 11:1-19

И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика и рече им: „Идите у село што је према вама и, чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео. Одрешите га и доведите. И ако вам ко каже: ‘Шта то радите?’ Реците: ‘Господу је потребно, и одмах ће га послати овамо.’” И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га. А неки од оних што су онде стајали рекоше им: „Шта радите, што одвезујете магаре?” А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их. Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега, те он седе на њега. И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима. И који су ишли пред њим и за њим викаху: „Осана, благословен је који иде у име Господње; благословено царство оца нашега Давида, које долази! Осана на висинама.” И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изађе с Дванаесторицом у Витанију. А сутрадан, кад изађоше из Витаније, огладне. И видевши издалека смокву која је имала лишће, дође не би ли што нашао на њој. А кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. Тада прозбори и рече јој: „Не јео нико више рода од тебе довека.” А његови ученици слушаху. И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм, поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. И учаше и говораше им: „Није ли написано: ‘Дом мој зваће се дом молитве за све народе’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину.” А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе јер га се бојаху; сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком. А увече излажаше из града.