Матеј 23:1-39

Тада Исус рече народу и својим ученицима говорећи: „На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. Све, дакле, што вам кажу чините и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине. Него везују тешка и несношљива бремена и мећу на људска плећа, а сами својим прстом неће да их помакну. А сва своја дела чине да их људи виде: јер шире своје молитвене записе и праве велике ресе на хаљинама, воде прочеље на гозбама и прва места у синагогама, поздраве на трговима и да их људи зову ‘рави’. Ви се не зовите ‘рави’, јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа. И никога на земљи не називајте својим оцем, јер је један Отац ваш небески. Нити се називајте наставницима, јер је један наставник ваш, Христос. А највећи међу вама нека вам буде слуга. Ко уздиже самога себе – биће понижен, а ко унизи самога себе – биће уздигнут. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима, јер ви не улазите, нити пуштате унутра оне који хоће да уђу. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете удовичке куће и тобоже се молите дуго. Зато ћете строже бити осуђени. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и копно да створите једног прозелита, и кад постане, чините га сином пакленим, двапут горим од себе. Тешко вама, слепе вође, који говорите: ‘Ако се ко закуне храмом, није ништа; ако се пак закуне храмовним златом, обавезан је.’ Будале и слепци, шта је веће, злато или храм који је осветио злато? И: Ако се ко закуне жртвеником, није ништа; а ако се закуне даром који је на њему, крив је. Слепци, шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар? Ко се, дакле, заклео жртвеником, куне се њиме и свим што је на њему. И ко се заклео храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему; и који се заклео небом, куне се престолом Божјим и оним који седи на њему. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од нане, копра и кима, а оставите што је претежније у Закону: Правду, милосрђе и веру: Ово је требало чинити, а оно не остављати. Слепе вође, који оцеђујете комарца, а камилу гутате. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неумерености. Фарисеју слепи, очисти прво што је у чаши да буде и њена спољашњост чиста. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. Тако се и ви споља показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што градите гробове пророка и украшавате споменике праведника, и говорите: ‘Да смо живели у време својих отаца, не бисмо били њихови саучесници у крви пророка.’ Тако сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. И ви испуните меру својих отаца. Змије, змијски породе, како да побегнете од осуде паклене? Зато, ево вам шаљем пророке, и мудре, и књижевнике. Од њих ћете једне убити и распети, а друге шибати у вашим синагогама и гонити од града до града, да дође на вас сва праведна крв, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије, сина Варахијина, кога убисте између храма и жртвеника. Заиста вам кажем: све ће то доћи на овај нараштај. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби, колико пута хтедох да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, и не хтедосте. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. Него вам кажем: одсад ме нећете видети док не речете: ‘Нека је благословен који долази у име Господње.’”