А кад Исус заврши заповести дванаесторици својих ученика, оде оданде да учи и проповеда по њиховим градовима.
А Јован, чувши у тамници за дела Христова, посла своје ученике и рече му: „Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?” Исус им одговори и рече: „Идите и јавите Јовану шта слушате и гледате; слепима се враћа вид и хроми ходају, губави се чисте и глуви чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда јеванђеље; и блажен је онај који се не саблазни о мене.” А кад ови одоше, поче Исус да говори народу о Јовану: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља? Него, шта сте изашли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе меке хаљине у краљевским кућама су. Него, зашто сте изишли? Да видите пророка? Да, кажем вам, још више од пророка. Ово је онај за кога је написано: ‘Гле, ја шаљем весника свога пред лицем твојим, који ће припремити пут твој пред тобом.’ Заиста вам кажем, међу рођенима од жена није се јавио већи од Јована Крститеља, а најмањи у царству небеском већи је од њега. Од времена Јована Крститеља до сада царство небеско трпи насиље и силеџије га грабе. Јер сви пророци и Закон пророковаше до Јована. И ако хоћете да усвојите, он је Илија који треба да дође. Ко има уши, нека слуша.
С ким ћу упоредити овај нараштај? Сличан је деци која седе по трговима и вичу другој и говоре: ‘Свирасмо вам и не играсте, јадиковасмо и не јаукасте.’ Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: ‘Има демона.’ Дође Син човечји, који једе и пије, па кажу: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника!’ И оправдаше мудрост дела њена.”
Тада поче прекоревати градове у којима се догодила већина његових чуда што се нису покајали. „Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила код вас, одавно би се покајали у врећи и пепелу. Али вам кажем: Тиру и Сидону ће бити лакше на Дан суда него вама. И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш сићи, јер да су се у Содому догодила чуда која су се догодила у теби, остао би до данашњег дана.