Лука 8

1После тога ишао је по градовима и селима проповедајући и објављујући јеванђеље о царству Божјем. А с њим су били Дванаесторица 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалена, из које је изашло седам демона, 3па Јована, жена Иродовог управитеља Хузе, и Сузана и многе друге које су им служиле својим имањем.

Приче

(Мт 13, 1-23; Мк 4, 1-25)

4Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи: 5„Изађе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше. 6Друго пак паде на камен, изниче и осуши се јер није имало влаге. 7Треће паде међу трње, и трње израсте с њим, те га угуши. 8А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род.” Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује – нека чује.”

9А његови ученици су га питали шта значи ова прича. 10Он им пак рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства Божјег, а осталима се излажу у причама да гледајући не виде и слушајући не разумеју. 11А ова прича значи: семе је реч Божја. 12Они крај пута – ти су они који су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца да не поверују и не спасу се. 13Они на камену – ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења. 14Семе које је пало у трње – ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода. 15А оно на доброј земљи – ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род.

16Нико ко је запалио светиљку не покрива је судом, нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак да виде светлост они који улазе. 17Јер нема ничег тајног што неће изаћи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изаћи на видело. 18Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема – од њега ће се узети и оно што мисли да има.”

Први Исусови рођаци

(Мт 12, 46-50; Мк 3, 31-35)

19А мајка и браћа његова дођоше к њему, али нису могли да се састану с њим због народа. 20И јавише му: „Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.” 21Он им пак одговори и рече: „Ови што слушају и извршују реч Божју – они су моја мајка и моја браћа.”

Стишавање буре, бесомучни Гергесинац

(Мт 8, 18-34; Мк 4, 35—5, 20)

22А једнога дана он уђе у чамац са својим ученицима и рече им: „Пређимо на другу страну језера”; и отпловише, 23али он заспа док су пловили. На језеро се пак спусти олуја, те се чамац напунио водом и беху у опасности. 24Тада приђоше и пробудише га говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо.” А он се пробуди, запрети ветру и таласима; и престаше, и језеро би мирно. 25Њима пак рече: „Где је ваша вера?” А они се уплашени задивише говорећи један другом: „Та ко је овај што заповеда и ветровима и води – покоравају му се?”

26И допловише до гергесинског краја, који се налази према Галилеји. 27А кад је изашао на земљу, срете га неки човек из града у коме су били демони, те дуго времена није облачио одело и није становао у кући, него у гробовима. 28Видевши пак Исуса, повика, паде пред њега и рече веома гласно: „Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш.” 29Био је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, јер га је одавно ухватио, па су га везивали ланцима и оковима, и чували, а он је кидао окове и демон га је гонио у пуста места. 30Исус га запита: „Како ти је име?” Он пак рече: „Легион”, јер су многи демони ушли у њега. 31И молили су га да им не заповеди да иду у бездан. 32А онде на гори пасло је велико крдо свиња; и замолише га демони да им дозволи да уђу у свиње. И допусти им. 33А демони изађоше из човека, те уђоше у свиње, па навали крдо низ стрмен у језеро и удави се. 34А кад су пастири видели шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. 35Људи пак изађоше да виде шта се догодило, па дођоше Исусу и нађоше човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и присебан, и уплашише се. 36А очевици су им испричали како је бесомучни спасен. 37И замоли га сав народ гергесинске околине да оде од њих, јер их је обузео велики страх; он пак уђе у чамац и врати се. 38А човек из кога су изашли демони молио га је да остане с њим, али га он отпусти и рече: 39„Врати се својој кући и казуј шта ти је Бог учинио.” И отиде проповедајући по свему граду шта му је Исус учинио.

Васкрсење Јаирове кћери и исцељење крвоточиве жене

(Мт 9, 18-26; Мк 5, 21-43)

40А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали. 41И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу 42јер је имао ћерку јединицу од неких дванаест година, која је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега. 43А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи, 44приступи састраг и дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење. 45А Исус рече: „Ко ме се дотакао?” Пошто су сви одрицали, Петар рече: „Учитељу, народ је око тебе и тиска те.” 46Исус пак рече: „Неко ме се дотакао јер сам осетио да је сила изашла из мене.” 47А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. 48Он јој пак рече: „Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.”

49Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: „Умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља.” 50Исус пак чу и рече му: „Не бој се, само веруј – и биће спасена.” 51А кад је дошао у кућу, није дозволио ником да уђе с њим, осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчином оцу и мајци. 52Сви су плакали и нарицали за њом. Он пак рече: „Не плачите јер није умрла, него спава.” 53И исмеваху га знајући да је умрла. 54А он ухвати њену руку и повика: „Девојко, устани!” 55И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе. 56Њени родитељи се задивише, а он заповеди да никоме не казују шта се догодило.

Trenutno izabrano:

Лука 8: SNP_CNZ

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj