Лука 6
6
Господар суботе
(Мт 12, 1-14; Мк 2, 23—3, 6)
1Догодило се да је једне суботе пролазио кроз усеве, а његови ученици су кидали класје, трли га рукама и јели. 2А неки од фарисеја рекоше: „Зашто радите оно што се не сме чинити суботом?” 3Исус пак одговори и рече им: „Зар нисте читали ни то што је учинио Давид кад су огладнели он и његово друштво? 4Како је ушао у дом Божји, узео постављене хлебове – које су смели да једу само свештеници – јео и дао својим друговима?” 5И рече им: „Син човечји је господар и суботе.”
6А једне друге суботе ушао је у синагогу и учио; био је онде и један човек чија је десна рука била сува. 7А књижевници и фарисеји су мотрили на њега – хоће ли исцелити у суботу – да би нашли оптужбу против њега. 8Он је пак знао њихове мисли, те рече човеку са сувом руком: „Устани и стани на средину”; и уставши стаде. 9А Исус им рече: „Питам вас, сме ли се суботом добро чинити или зло, спасти живот или упропастити?” 10И погледа их све наоколо, па му рече: „Пружи своју руку.” А он учини тако, те његова рука поста опет здрава. 11Они се пак избезумише и договараху се међу собом шта би могли да учине Исусу.
Избор Дванаесторице
(Мт 10, 1-4; Мк 3, 7-19)
12Тих дана изађе на гору да се помоли и проведе ноћ молећи се Богу. 13А кад се разданило, позва своје ученика и од њих изабра Дванаесторицу, које и апостолима назва: 14Симона, кога назва Петар, и његова брата Андреју, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, 15Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона, који се зове Зилот, 16Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник.
Беседа на гори
(Мт 5—7)
17И сишавши с њима, стаде на једном равном месту, и мноштво његових ученика и врло много народа из све Јудеје и из Јерусалима, и приморја тирског и сидонског, 18који су дошли да га чују и да се излече од својих болести, и исцељиваху се и они које су мучили нечисти духови. 19А сав народ је тражио да га дотакне јер је сила излазила из њега и све исцељивала.
20Тада подиже своје очи на своје ученике и рече:
„Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше царство Божје.
21Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити.
Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.
22Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас издвоје и вређају и одбаце ваше име као зло – због Сина човечјег. 23Радујте се у тај дан и ликујте, јер, гле, велика је ваша награда на небу; њихови очеви су исто тако чинили пророцима.
24Само тешко вама богаташима, јер сте примили своју утеху.
25Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати.
Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати.
26Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре; лажним пророцима су тако чинили њихови очеви.
27Него вама – који слушате – велим: Љубите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, 28благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају. 29Пружи и други образ ономе ко те удари по једном, не ускрати ни кошуље ономе који ти узима огртач. 30Подај свакоме који иште од тебе, не тражи натраг своје од онога који узима од тебе. 31И како хоћете да људи чине вама, онако чините и ви њима. 32И ако волите оне који вас воле, каква вам је хвала? Јер и грешници воле оне који воле њих. 33И ако чините добро својим добротворима, каква вам је хвала? То исто чине и грешници. 34И ако позајмите онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? И грешници позајмљују грешницима – да исто толико приме. 35Него волите своје непријатеље, и чините добро, и дајте на зајам не очекујући ништа; и биће ваша награда велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ према незахвалнима и злима. 36Будите милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан. 37И не судите, па вам се неће судити; и не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено: 38дајте и даће вам се; добру меру, набијену, стресену, препуну даће у ваше наручје; јер каквом мером мерите, онаквом ће вам се одмерити.”
39А каза им и причу: „Може ли слепи да води слепог? Зар неће обојица пасти у јаму? 40Ученик није над учитељем; него и као изучен биће као његов учитељ. 41А што гледаш трн у оку свога брата, а не примећујеш греду у свом сопственом оку? 42Како можеш да кажеш свом брату: ‘Брате, дај да извадим трун који је у твом оку’, а сам не видиш греду у свом оку? Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш онда гледати како да извадиш трун који је у оку твога брата. 43Јер нема доброг дрвета које рађа нездрав род, ни нездравог дрвета које рађа добар род. 44Јер се свако дрво познаје по свом плоду. С трња се не беру смокве, нити се грожђе бере с купине. 45Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло; јер његова уста говоре оно чега је срце пуно. 46А што ме зовете: ‘Господе, Господе’, а не чините што говорим?
47Показаћу вам на кога личи свако ко долази к мени, те слуша моје речи и извршује их. 48Сличан је човеку који гради кућу, ископа дубоко и постави темељ на стени. А кад дође бујица, навали река на ту кућу, али не може да је покрене зато што је добро саграђена.
49А ко је чуо, па није извршио, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах се сруши. И би велико рушење те куће.”
Trenutno izabrano:
Лука 6: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
