Лука 6:27-49

Него вама – који слушате – велим: Љубите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају. Пружи и други образ ономе ко те удари по једном, не ускрати ни кошуље ономе који ти узима огртач. Подај свакоме који иште од тебе, не тражи натраг своје од онога који узима од тебе. И како хоћете да људи чине вама, онако чините и ви њима. И ако волите оне који вас воле, каква вам је хвала? Јер и грешници воле оне који воле њих. И ако чините добро својим добротворима, каква вам је хвала? То исто чине и грешници. И ако позајмите онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? И грешници позајмљују грешницима – да исто толико приме. Него волите своје непријатеље, и чините добро, и дајте на зајам не очекујући ништа; и биће ваша награда велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ према незахвалнима и злима. Будите милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан. И не судите, па вам се неће судити; и не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено: дајте и даће вам се; добру меру, набијену, стресену, препуну даће у ваше наручје; јер каквом мером мерите, онаквом ће вам се одмерити.” А каза им и причу: „Може ли слепи да води слепог? Зар неће обојица пасти у јаму? Ученик није над учитељем; него и као изучен биће као његов учитељ. А што гледаш трн у оку свога брата, а не примећујеш греду у свом сопственом оку? Како можеш да кажеш свом брату: ‘Брате, дај да извадим трун који је у твом оку’, а сам не видиш греду у свом оку? Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш онда гледати како да извадиш трун који је у оку твога брата. Јер нема доброг дрвета које рађа нездрав род, ни нездравог дрвета које рађа добар род. Јер се свако дрво познаје по свом плоду. С трња се не беру смокве, нити се грожђе бере с купине. Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло; јер његова уста говоре оно чега је срце пуно. А што ме зовете: ‘Господе, Господе’, а не чините што говорим? Показаћу вам на кога личи свако ко долази к мени, те слуша моје речи и извршује их. Сличан је човеку који гради кућу, ископа дубоко и постави темељ на стени. А кад дође бујица, навали река на ту кућу, али не може да је покрене зато што је добро саграђена. А ко је чуо, па није извршио, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах се сруши. И би велико рушење те куће.”