Лука 24
24
Васкрсење
(Мт 28, 1-10; Мк 16, 1-8; Јн 20, 1-18)
1А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. 2Али нађоше камен одваљен од гроба 3и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса. 4И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих. 5Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима? 6Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји, 7наиме, да Син човечји треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.” 8Тада се сетише његових речи, 9па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. 10То су биле Марија Магдалена и Јована и Марија, Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима. 11А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали. 12Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи томе што се догодило.
Исус се јавља двојици ученика
(Мк 16, 12-13)
13И, гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, што је шездесет стадија удаљено од Јерусалима, 14и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима. 15Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима. 16Али њиховим очима није било дано да га препознају. 17И рече им: „Какви су то разговори што их успут водите међу собом?” И застадоше гледајући тужно. 18Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: „Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?” 19И рече им: „Шта?” А они му рекоше: „Оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом, 20како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га. 21А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том, данас је трећи дан како се то догодило. 22Уз то, запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу 23и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив. 24Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.”
25И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали! 26Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” 27Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка. 28И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље. 29И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима. 30И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им. 31Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. 32И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?” 33И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, 34који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.” 35А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали при ломљењу хлеба.
Исус се јавља апостолима
(Јн 20, 19-23)
36Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!” 37А они, шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа. 38И рече им: „Што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима? 39Погледајте моје руке и моје ноге, ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију – као што видите да ја имам.” 40Рекавши то, показа им руке и ноге. 41А како они још нису веровали од радости, него су се чудили, рече им: „Имате ли овде шта за јело?” 42А они му дадоше комад печене рибе; 43он узе и поједе пред њима.
44И рече им: „То су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написао у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.” 45Тада им отвори ум да разумеју Писма. 46Рече им још: „Тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећег дана, 47те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима – почевши од Јерусалима. 48Ви сте сведоци овоме, 49а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.”
Вазнесење
(Дап 1, 4-14)
50Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их. 51И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо. 52А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу, 53и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.
Trenutno izabrano:
Лука 24: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
