Лука 20
20
Исусова власт
(Мт 21, 23-27; Мк 11, 27-33)
1И кад је једног дана учио народ у храму и проповедао јеванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама 2и рекоше му: „Кажи нам каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти је дао ту власт?” 3А он им у одговору рече: „И ја ћу вам упутити једно питање, па ми кажите 4да ли је Јованово крштење било с неба или од људи?” 5А они промишљаху међу собом говорећи: „Ако кажемо – с неба, рећи ће: ‘Зашто му нисте поверовали?’ 6Ако пак кажемо – од људи, сав народ ће нас побити камењем јер је уверен да је Јован пророк.” 7И одговорише да не знају откуда је. 8А Исус им рече: „Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.”
Зли виноградари
(Мт 21, 33-46; Мк 12, 1-12)
9А ову причу поче казивати народу: „Један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време. 10А кад је дошло време, посла слугу виноградарима да му даду од виноградског рода. Али виноградари њега избише и послаше празних руку. 11И опет посла једног другог слугу, али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку. 12На то посла и трећега, али они и овога ранише и избацише. 13Онда рече господар винограда: ‘Шта да радим? Послаћу свога вољеног сина; можда ће презати од њега.’ 14А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ‘Ово је наследник; да га убијемо, па да наследство буде наше.’ 15Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда? 16Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима.” А кад су они то чили, рекоше: „Не дао Бог!” 17Он пак погледа на њих и рече: „Шта, дакле, значи ова реч Писма: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен’? 18Разбиће се сваки ко падне на тај камен, а на кога он падне – сатрће га.” 19Књижевници пак и првосвештеници настојали су тога часа да ставе руке на њега, али се побојаше народа. Схватили су, наиме, да је ову причу на њих уперио.
Плаћање пореза
(Мт 22, 15-22; Мк 12, 13-17)
20И мотрећи на њега, послаше људе који су били подметнути да се представе као праведни да би га ухватили у речи, па да га предаду прокураторовој власти и сили. 21И упиташе га говорећи: „Учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божјем. 22Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару или није?” 23Он пак, приметивши њихово лукавство, рече им: 24„Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?” Они рекоше: „Царев.” 25А он им рече: „Дајте онда цару царево, а Богу Божје.” 26И нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.
О васкрсењу мртвих
(Мт 22, 23-33; Мк 12, 18-27)
27Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи: 28„Учитељу, Мојсије нам је написао: ‘Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату.’ 29Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце; 30тада је узе други, 31па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше. 32Најзад умре и жена. 33О васксрењу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици.” 34Тада им рече Исус: „Деца овога света жене се и удају, 35а који се удостоје да добију онај свет и васкрсење из мртвих нити се жене, нити се удају. 36Они не могу више ни умрети, јер су као анђели и синови су Божји пошто су синови васкрсења. 37А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38А Бог није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви живи.” 39А неки од књижевника одговорише и рекоше: „Учитељу, добро си рекао.” 40И нису се више усуђивали да га ишта питају.
Месија, Давидов син и Господ
(Мт 22, 41-46; Мк 12, 35-37)
41Тада им рече: „Како говоре да је Христос Давидов син? 42Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама: ‘Господ рече Господу моме: Седи мени с десне стране 43док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу.’ 44Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?”
Осуда књижевника
(Мт 23, 5-7; Мк 12, 38-40)
45И док је сав народ слушао, рече својим ученицима: 46„Чувајте се књижевника, који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама, 47који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.”
Trenutno izabrano:
Лука 20: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
