Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи: „Учитељу, Мојсије нам је написао: ‘Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату.’ Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце; тада је узе други, па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше. Најзад умре и жена. О васксрењу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици.” Тада им рече Исус: „Деца овога света жене се и удају, а који се удостоје да добију онај свет и васкрсење из мртвих нити се жене, нити се удају. Они не могу више ни умрети, јер су као анђели и синови су Божји пошто су синови васкрсења. А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. А Бог није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви живи.” А неки од књижевника одговорише и рекоше: „Учитељу, добро си рекао.” И нису се више усуђивали да га ишта питају.
Тада им рече: „Како говоре да је Христос Давидов син? Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама: ‘Господ рече Господу моме: Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу.’ Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?”
И док је сав народ слушао, рече својим ученицима: „Чувајте се књижевника, који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама, који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.”