Лука 13:22-35

И пролазио је кроз градове и села учећи и путујући у Јерусалим. А неко му рече: „Господе, је ли мало оних који се спасавају?” Он им пак рече: „Борите се да уђете на уска врата, јер ће многи, кажем вам, настојати да уђу, али неће моћи. Кад домаћин устане и затвори врата, а ви почнете напољу стајати и куцати на врата говорећи: ‘Господе, отвори нам’, он ће вам одговорити: ‘Не знам вас откуда сте.’ Тада ћете почети да говорите: ‘Ми смо јели и пили пред тобом, а ти си учио по нашим улицама.’ И он ће рећи: ‘Кажем вам, не знам откуда сте; одступите од мене сви који чините неправду!’ Онде ће бити плач и шкргут зуба кад видите Авраама, Исака и Јакова и све пророке у царству Божјем, а себе истеране напоље. И доћи ће од истока и запада, од севера и југа, па ће сести за трпезу у царству Божјем. И, гле, има последњих који ће бити први, а има првих који ће бити последњи.” У тај час приђоше му неки фарисеји говорећи му: „Иди и удаљи се одавде јер Ирод хоће да те убије.” И рече им: „Идите и кажите тој лисици: ‘Ево, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу завршити. Али данас, сутра и прекосутра треба да путујем јер не бива да пророк погине изван Јерусалима.’ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су теби послани, колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели! Ево, оставља вам се ваша кућа пуста. Него вам кажем: нећете ме видети док не дође време да кажете: ‘Благословен је који долази у име Господње.’”