Левитска 7:1-12

Ово је пропис о жртви за преступ. Највећа је светиња! На ком месту се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за преступ. Њеном крвљу нека се покропи жртвеник са свих страна. Затим нека се принесе сав лој с ње: с репа, лој који прекрива изнутрицу, лој са оба бубрега, са слабина и са опне на џигерици извадити с бубрезима. Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву паљеницу Господу. То је жртва за преступ. Сваки мушкарац из свештеничке лозе сме да једе од тога. Нека је једу на светом месту, највећа је светиња. Каква је жртва за грех, таква је и жртва за преступ. Исти је пропис за обе – припада свештенику који је вршио очишћење. Исто тако нека и кожа од жртве припадне свештенику који је вршио очишћење. Тако и сваки принос који се пече у пећи или припрема у котлићу или тави нека припадне свештенику који је приноси. Међутим, сваки принос замешен са уљем или насуво нека припадне свим синовима Ароновим без разлике! Ово је пропис за жртву захвалности која се приноси Господу. Ако неко приноси из захвалности, онда треба уз жртву захвалности да принесе бесквасне погаче замешене са уљем и бесквасне лепиње уљем премазане и колаче замешене белим брашном и уљем.