Тужбалице 4
4
Страхоте страдања Јудиног
1Како потамне злато,
чисто злато!
Разбацано је камење светилишта
по угловима свих улица.
2Племенити синови сионски,
цењени као злато најчистије,
како их цене као посуде,
као дело руку лончаревих!
3Чак и звери пружају сисе своје,
доје младунце своје,
а кћи је народа мога немилосрдна
као нојеви у пустињи.
4Језик се одојчета за непце лепи од жеђи,
деца за хлебом вапе,
а нико им не пружа.
5Они који су посластице јели
по улицама умиру.
Који су скерлет носили
у блату се ваљају.
6Злочин кћери народа мог
већи је од греха Содома.
Он одједном пропаде,
и нису се дизале руке на њега.
7Назиреји њени били су
чистији од снега,
бељи од млека.
Тело им је било
црвеније од корала,
стас као сафир.
8Сад им је лице црње од чађи,
не препознају се по улицама.
Кожа им се за кости прилепила,
осушила се као дрво.
9Боље је онима који су мачем прободени
него онима који су од глади помрли,
који исцрпени умиру
без плодова пољских.
10Најнежније жене су рукама својим
кувале децу своју.
То им је храна била
и пропасти кћери народа мога.
11Господ је исцрпео гнев свој,
излио је срџбу своју,
распалио пламен на Сиону
који сажиже темеље његове.
12Нису веровали цареви земаљски,
ни сви становници света
да ће тлачитељ и непријатељ
ући на врата јерусалимска.
13То је било због грехова
пророка његових,
због безнађа свештеника његових,
који су, усред града, проливали
крв праведника.
14Тетурали су се као слепи по улицама,
крвљу укаљани,
да нико није додиривао
одећу њихову.
15„Натраг, нечисти!”, вичу њима.
„Назад, назад, не додирујте ништа!”
Они одлазе и скитају,
варвари говоре:
„Не могу међу нама да бораве.”
16Господње их је лице распршило,
неће више да их гледа,
не поштују лице свештеника,
нису милостиви према страдалима.
17Уморише нам се очи
погледајући узалуд на помоћ.
Са осматрачнице смо гледали варваре,
који не могу да нас спасу.
18Вребају нам кораке
да не можемо да идемо улицама својим.
Крај нам се ближи, навршише нам се дани,
дође крај наш.
19Наши гонитељи су били бржи
од орлова небеских.
Гонили су нас по горама,
вребали нас у пустињи.
20Господњи помазаник, наш дах животни,
паде у јаме њихове.
Он, за кога смо говорили:
„Живећемо у сени његовој
међу варварима.”
21Радуј се и весели, кћери едомска,
која станујеш у земљи Узу!
Доћи ће и до тебе чаша,
опићеш се и открићеш се!
22Искупљен је грех твој,
кћери сионска!
Неће те више у ропство водити.
Казниће твоје грехе, кћери едомска,
откриће преступе твоје.
Trenutno izabrano:
Тужбалице 4: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije