Јоил 2:1-11

Трубите у трубу на Сиону! Вичите на светој гори мојој! Нека дрхте сви становници земље јер долази дан Господњи! Он је близу! То је дан таме и мрака, дан облачан и тмуран. Као што се зора преко гора простире, тако иде народ бројан и силан, какав није био раније, нити ће га после бити од колена до колена. Пред њим огањ прождире, а за њим пламен гута. Пред њим је земља као врт рајски, а за њим као пустиња бесплодна. Нико му утећи неће. Личе на коње, јуре као коњаници. Грме као бојна кола, по врховима гора скачу. Пуцкетају као кад пламен огњени стрњику сажиже, као народ силан за борбу постројен. Пред њим ће народи дрхтати, и свако лице пребледети. Јуре као јунаци, као ратници на зидине скачу. Сваки својим путем иде, не одступа од стазе своје. Не гура друг друга, сваки својом стазом иде. Пред стрелама навиру, редове не повијају. На град наваљују, по зидинама скачу, пењу се на куће, кроз прозор као лопов улазе. Пред њима се земља тресе, небеса подрхтавају. Сунце и месец тамне, звездама трне сјај. Господ пушта глас свој пред војском својом. Збор му је врло велик, бројни су извршитељи његови. Велик је дан Господњи и страшан веома. Ко ће га поднети?