Јован 9:1-11

И виде у пролазу човека слепог од рођења. И запиташе га његови ученици: „Рави, ко је згрешио, он или његови родитељи, па се слеп родио?” Одговори Исус: „Није згрешио ни он ни његови родитељи, него треба да се покажу на њему дела Божја. Ми треба да чинимо дела онога који ме је послао – док је дан; доћи ће ноћ, кад нико не може да ради. Док сам на свету, ја сам светлост свету.” Рекавши то пљуну на земљу, начини блато од пљувачке, те помаза блатом његове очи, па му рече: „Иди, умиј се у Силоамској бањи”, што преведено значи „послан”. Он оде и уми се, те дође гледајући. А суседи и они који су га раније гледали као просјака говораху: „Зар то није онај што је седео и просио?” Једни говораху да је то он; други говораху: „Не, него личи на њега.” Он је говорио: „Ја сам.” Тада му рекоше: „Како ти се отворише очи?” Он одговори: „Човек који се зове Исус начини блато, па помаза моје очи и рече ми: ‘Иди у Силоамску бању и умиј се’; ја одох, умих се и прогледах.”