После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.” Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух.
Јудејци пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту – јер је она субота била велики дан – замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим; а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потекоше крв и вода. И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори – да и ви верујете. Све се ово, наиме, догодило да се испуни Писмо: „Његова кост се неће преломити.” И још, друго Писмо каже: „Гледаће онога кога су проболи.”
После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни – због страха од Јудејаца – замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело. А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоје. Тада узеше Исусово тело и обавише га платном с мирисима – како Јудејци обично сахрањују. А код места где је био разапет био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен. Пошто је овај гроб био близу, због јудејског петка, сахранише ту Исуса.