Јован 19:13-42

А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове литостротос, а јеврејски гавата. А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејцима: „Ево вашега цара!” Но они викаху: „Узми, узми, распни га!” Рече им Пилат: „Да распнем вашега цара?” Првосвештеници одговорише: „Ми немамо цара осим ћесара.” Тада им га предаде да га распну. Тада преузеше Исуса; а он, носећи свој крст, изађе на место звано Лубања, јеврејски Голгота, где га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини. А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: „Исус Назарећанин, цар јудејски.” Овај натпис прочиташе многи Јудејци јер је близу града било место где је Исус разапет; а било је написано јеврејски, латински и грчки. Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: „Немој писати ‘цар јудејски’, него да је он рекао: ‘Ја сам цар јудејски.’” Пилат одговори: „Што сам написао – написао сам.” А војници, кад разапеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле. Тада рекоше међу собом: „Да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу коме ће припасти”; да се испуни Писмо [које каже]: „Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело.” Војници то учинише. А код Исусова крста стајаху његова мајка и сестра његове мајке Марија Клеопина и Марија Магдалена. А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: „Жено, ето ти сина!” Затим рече ученику: „Ето ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.” Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух. Јудејци пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту – јер је она субота била велики дан – замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим; а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потекоше крв и вода. И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори – да и ви верујете. Све се ово, наиме, догодило да се испуни Писмо: „Његова кост се неће преломити.” И још, друго Писмо каже: „Гледаће онога кога су проболи.” После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни – због страха од Јудејаца – замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело. А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоје. Тада узеше Исусово тело и обавише га платном с мирисима – како Јудејци обично сахрањују. А код места где је био разапет био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен. Пошто је овај гроб био близу, због јудејског петка, сахранише ту Исуса.