Јеремија 4
4
Прорицање о страдању Јудеје
1„Ако се враћаш, Израиљу”, говори Господ,
„врати се мени.
Ако уклониш преда мном
идоле гадне,
нећеш посртати.
2Ако се заклињеш: ‘Живог ми Господа’
истинито, право и праведно,
варвари ће се у њему благосиљати
и њим се дичити.”
3Јер овако говори Господ Јудејцима и Јерусалимљанима:
„Прокрчите себи њиву
и немојте по трњу сејати!
4Обрежите се Господу
и скините обрезак
са срца свога,
Јудејци и Јерусалимљани!
Иначе ће изаћи гнев мој као огањ,
распламсаће се и нико га неће угасити
због недела ваших.
5Објавите у Јудеји,
огласите у Јерусалиму и реците:
‘Трубите у трубу по земљи!’
Вичите гласно и реците:
‘Окупите се и уђите
у градове утврђене!
6Подигните заставу према Сиону!
Бежите и не застајкујте!’
Доводим са севера несрећу
и пропаст велику.
7Излази лав из честара свог.
Затирач народа излази с места свог
да опустоши земљу твоју.
Разориће градове твоје
тако да неће становника бити.
8Зато се костретом огрните!
Плачите и ридајте
јер се жестоки гнев Господњи
није од нас одвратио!”
9У тај дан говори Господ:
„Клонуће срце цару
и срца кнезовима.
Свештеници ће се збунити,
а пророци ће се зачудити.”
10Тада ће рећи:
„Господе, Господе!
Заиста си преварио
овај народ и Јерусалим
кад си рекао: Имаћете мир,
а сад нам је мач под грлом!”
11У то ће се време рећи народу овом и Јерусалиму:
„Врућ ветар с пустињских места
дува на ћерку народа мог,
али не да хлади и да прочисти!
12Силнији ветар ми долази,
тада ћу им суд изрећи!”
13Гле, подиже се као ветар!
Кола су му као вихор,
а коњи бржи од орлова!
Тешко нама, пропадосмо!
14Спери злоћу, Јерусалиме, са срца свог
да би се спасао.
Докле ће у теби бити
грешни науми твоји?
15Вест стиже од Дана
и зло с горе Јефремове.
16Ето, кажите варварима,
огласите Јерусалиму!
Нападачи долазе из земље далеке
и кличу против градова Јудиних.
17„Окружују га као чувари пољски
јер се одметну од мене”,
говори Господ.
18„То ти учинише пут твој и дела твоја.
Крива је злоћа твоја,
што ти горчина погађа
срце твоје.”
19Ах, тело моје, тело моје!
Пуца ми срце, раздире ми се срце!
Не могу да ћутим
јер сам чуо трубу бојну, душо моја,
покличе бојне!
20Јављају слом за сломом,
опустошена је сва земља.
Одједном су опустошени шатори моји,
изненада боравиште моје!
21Докле ћу заставу да гледам
и зов трубе да слушам?
22Безуман је народ мој,
мене не познаје!
Они су синови неразумни,
ништа не схватају.
Мудри су да зло чине,
а не умеју добро да чине.
23Погледах земљу и, гле,
безоблична је и пуста!
На небу – светлост ишчезла.
24Погледах брда и, гле, тресу се.
Сви се брегови уздрмали!
25Погледах и, гле, човека нема,
а одлетеле су све птице небеске!
26Погледах и, гле, Кармил је пустиња
и сви су опустошени градови његови
од Господа, од жестоког гнева његовог.
27Овако говори Господ:
„Сва ће земља опустети,
али је нећу уништити.
28Зато ће земља жалити,
на висини ће небо потамнети.
Ја рекох, одлучих,
и нећу се покајати,
нити предомислити.”
29Пред узвиком „Коњаници и стрелци”
сви градови беже.
У шипражју се крију,
на стене се пењу.
Сваки је град напуштен,
нема човека у њима.
30А ти, опустошена, шта чиниш?
Облачиш се у скерлет,
китиш се накитом златним.
Гаравиш се испод очију,
залуд се улепшаваш.
Милосници те презиру,
душу твоју траже.
31Чујем глас порођајни,
јаук, као у жене
која се први пут порађа,
глас кћери сионске
која преклиње и руке пружа:
„Тешко мени, душу ми убијају!”
Trenutno izabrano:
Јеремија 4: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije