YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Јеремија 18

18
Кајање и некајање
Лончарева символика
1Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: 2„Устани и сиђи у кућу лончареву. Тамо ћу ти саопштити своје речи.” 3Тада сиђох у кућу лончареву и, гле, он је радио на лончарском точку. 4Тад се поквари посуда у лончаревој руци коју је правио од иловаче. Он начини другу, која је у очима лончаревим била добра. 5Тада ми дође реч Господња говорећи: 6„Зар не могу да чиним као лончар, доме Израиљев?”, говори Господ. „Ето, као што је иловача у руци лончаревој, тако сте и ви у мојој руци, доме Израиљев. 7Кад објавим народу или царству да ћу их истребити, уништити и затрти, 8и тај се народ одврати од зла за које сам им говорио, ја ћу одустати од несреће коју сам им наменио. 9Кад кажем народу или царству да ћу да га сазидам и засадим, 10ако учини зло у очима мојим, не слушајући глас мој, одустаћу од добра које сам рекао да ћу учинити. 11Сад, кажи Јудејцима и становницима Јерусалима и реци: ‘Овако говори Господ: Ево, ја вам спремам несрећу и спремам наум против вас. Нека се свако врати с пута свога злог! Поправите путеве своје и дела своја!’” 12Они одговорише: „Узалуд! Ми ћемо ићи за својим намерама и радићемо по окорелости злог срца свог!”
13Зато овако говори Господ:
„Питајте међу варварима
да ли је неко то чуо?
Срамоту велику учини
девојка Израиљева.
14Нестаје ли са стена
снег ливански?
Пресушују ли воде далеке
што студене теку?
15А народ мој заборави мене!
Каде ништавилу,
посрћу на путевима својим,
на стазама древним,
иду путевима непоравнатим.
16У пустош се претворила земља њихова,
на срамоту вечну.
Ко год прође преко ње,
згражава се и маше главом својом.
17Развитлаћу их пред непријатељем
као ветар источни.
Показаћу им леђа, а не лице
у дан несреће њихове.”
18Тада они рекоше:
„Хајде да се заверимо
против Јеремије!
Не нестаје свештенику закон,
ни мудром савет,
ни реч пророку.
Ударимо га језиком,
и не обраћајмо пажњу
на сваку реч његову.”
19Господе! Обрати пажњу,
и чуј глас противника мојих!
20Зар се на добро узвраћа злом?
Јаму ми копају!
Сети се како сам стајао
пред лицем твојим
и говорио за добро њихово
да одвратим од њих гнев твој!
21Зато предај глади синове њихове
и погуби их руком мача!
Нека без деце и удовице буду
жене њихове!
Нека помру од куге мужеви њихови,
а мач нека посече у боју
младиће њихове!
22Нека се проломи вапај
из кућа њихових
кад изненада на њих пљачкаше доведеш.
Они ископаше јаму да ме ухвате,
поставиће замке ногама мојим.
23А ти, Господе, знаш
све намере њихове
да ме убију.
Немој да им опростиш злочинства њихова,
немој да избришеш пред собом
грехе њихове!
Нека падну пред лицем твојим,
казни их у време гнева свога!

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi