Јеремија 14
14
Казна Израиљу и молитва Јеремијина
1Реч Господња Јеремији поводом суше:
2„Јудеја тугује, пропадају градови њени,
на земљи леже,
подиже се јаук Јерусалима.
3Великаши шаљу слуге по воду.
Ови долазе до студенца,
али воду не налазе.
Враћају се с празним посудама
постиђени и посрамљени,
покривају главу своју.
4Земља је сасушена
јер кише нема по земљи.
Збуњени ратари
покривају главу своју.
5Кошута у пољу
оставља младунчад своју
јер траве нема.
6Магарци дивљи по висовима стоје,
дахћу као шакали.
Очи им се гасе
јер зеленила нема.”
7„Ако греси наши
против нас сведоче,
смилуј се, Господе,
ради имена твога!
Велико је одступање наше,
теби смо згрешили!
8Надо Израиљева!
Спаситељу његов
у данима невоље!
Зашто си као туђин у земљи,
као путник који сврати да преноћи?
9Зашто си као збуњен човек,
као јунак који не може да спасе?
Ти си међу нама, Господе,
призивамо име твоје,
немој нас оставити!”
10Овако говори Господ за народ овај: „Да, они воле да скитају, не штеде ноге своје.” То се Господу не свиђа. Сада он спомиње безакоња њихова и кажњава за грехе њихове.
11Потом ми рече Господ: „Немој да се молиш за тај народ и добро његово. 12Ако и посте, нећу услишити вапај њихов. Ако принесу жртву и принос, неће ми угодити. Истребићу их мачем, глађу и кугом.”
13Тад рекох: „Ах, Господе, Господе! Ено, пророци им говоре: ‘Нећете мач видети, неће бити глади међу вама, него ћу вам дати мир сигуран на овом месту.’”
14Господ ми одговори: „Лаж пророкују ти пророци у моје име. Нити сам их послао, нити сам им наложио, нити сам им рекао. Они пророкују лажна виђења, неистинита гатања и жеље срца свог.” 15Зато овако говори Господ за такве пророке: „Пророци који пророкују у име моје, а које ја нисам послао, и који говоре да неће бити мача ни глади у земљи овој, сами ће од мача и глади погинути. 16Народ којем су они пророковали лежаће по улицама јерусалимским покошен глађу и мачем. Никог неће бити да покопа њих, жене њихове, синове њихове и кћери њихове. Тако ће се на њих сручити злоћа њихова.
17А ти им ову реч кажи:
‘Очи моје лију сузе
дању и ноћу
и не престају.
Ударац страшан погоди
девојку, кћер народа мог,
рана претешка!
18Ако у поље изађем,
ето, мачем побијени!
Ако у град уђем,
ето, од глади изнемогли!
Чак и пророк и свештеник
по земљи лута
и ништа не схвата.’”
19„Јеси ли сасвим одбацио Јуду?
Да ли Сион омрзну душа твоја?
Зашто си нас тако ударио
да нам нема лека?
Чекасмо мир, али добра нема.
Чекасмо време оздрављења,
а оно – ужас!
20Господе, признајемо злоћу своју,
и безакоње отаца наших!
Теби смо згрешили!
21Немој нас одбацити
ради имена свога!
Немој да се обесвети
престо славе твоје!
Сети се савеза свог с нама
и немој га раскидати!
22Има ли међу киповима варвара
онај који кишу даје?
Даје ли небо само
да киша пада?
Ниси ли ти то, Господе, Боже наш?
Зато се у тебе уздамо,
јер ти све то чиниш.”
Trenutno izabrano:
Јеремија 14: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije