Судије 9
9
Авимелехова владавина. Авимелехов злочин
1Авимелех, син Јеровалов, отиде у Сихем к браћи своје мајке. Рече њима и свим рођацима дома мајке своје говорећи: 2„Кажите свим Сихемљанима: ‘Шта вам је боље: да над вама влада седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или један човек? Сетите се да сам ја кост ваша и тело ваше!’” 3Тада браћа мајке његове пренесоше речи његове грађанима Сихема. Срца њихова привише се уз Авимелеха, јер рекоше: „Он је наш брат.” 4Дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог. Тиме Авимелех унајми беспосличаре и скитнице и они пођоше за њим. 5Тада он дође у кућу оца свога у Офру. Поубија браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи на једном камену. Међутим, остаде Јотам, најмлађи син Јеровалов, јер се био сакрио. 6Потом се скупише сви грађани Сихема и сав дом Милов. Они дођоше и прогласише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему. 7Кад то јавише Јотаму, он оде и стаде на врх горе Гаризин и повика говорећи:
„Чујте ме, поглавари сихемски,
тако вас Бог чуо!
8Једном пошло дрвеће
да помажу себи цара.
Рекоше маслини: ‘Буди нам цар!’
9Маслина им одговори:
‘Зар да се одрекнем уља свог,
којим се чини част Богу и људима,
па да идем да тумарам за дрвеће?’
10Потом рекоше дрвета смокви:
‘Дођи, буди нам цар!’
11Смоква им одговори:
‘Зар да оставим слаткоћу своју
и красни плод свој,
па да идем да тумарам за дрвеће?’
12Тада рекоше дрвета виновој лози:
‘Дођи, буди нам цар!’
13Лоза им одговори:
‘Зар ја да оставим вино своје,
које весели Бога и људе,
па да идем да тумарам за дрвеће?’
14Онда сва дрвета рекоше трну:
‘Дођи ти, буди нам цар!’
15Тада трн одговори дрвећу:
‘Ако заиста хоћете мене
да помажете за цара,
онда дођите, склоните се
у хлад мој!
А ако нећете,
нека изађе огањ из трна
и спали кедре ливанске!’
16Е, сад! Да ли сте верно и поштено урадили кад сте изабрали Авимелеха за цара и да ли сте добро учинили Јеровалу и дому његовом? Да ли сте му узвратили за оно што вам је учинио? 17Мој отац се борио за вас ризикујући живот свој да би вас избавио из руку Мадијанаца. 18А ви данас устадосте на дом оца мога и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену! Постависте за цара над Сихемљанима Авимелеха, сина слушкиње његове, зато што је брат ваш! 19Ако сте се верно и поштено понели данас према Јеровалу и дому његовом, веселите се с Авимелехом и он нека се весели с вама. 20А ако нисте, нека изађе огањ из Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов и нека изађе огањ из Сихемљана и из дома Миловог и спали Авимелеха!” 21Потом Јотам побеже и склони се. Дође у Вир и онде остаде јер се бојао Авимелеха, брата свога.
22Авимелех је владао Израиљем три године. 23Тада Бог посла дух раздора између Авимелеха и Сихемљана, тако да Сихемљани изневерише Авимелеха. 24То је била казна за злочин над седамдесет синова Јеровалових. Тако је крв њихова пала на Авимелеха, брата њиховог, који их је убио, и на Сихемљане, који су га подржали да убије браћу своју. 25Сихемљани поставише заседе по горским врховима, тако да су пљачкали све који су пролазили тим путем поред њих. То јавише Авимелеху.
26Потом дође Гал, син Еведов, са својом браћом и уђе у Сихем. Сихемљани га подржаше. 27Кад су излазили у поље да оберу винограде своје, газили су грожђе и веселили се. Потом би ушли у храм бога свога, јели, пили и псовали Авимелеха. 28Гал, син Еведов, повика: „Ко је Авимелех, а шта је Сихем? Зашто да му служимо? Није ли он син Јеровалов, а Зевул његов управитељ? Служите људе Емора, оца Сихемовог! Зашто да ономе служимо? 29Ех, кад бих ја имао тај народ у својој руци, протерао бих Авимелеха.” Затим поручи Авимелеху: „Скупи војску и изађи!”
30Кад чу Зевул, управитељ града, шта је говорио Гал, син Еведов, разгневи се. 31Он посла тајно гласнике Авимелеху и поручи му: „Ево, Гал, син Еведов, и браћа његова дођоше у Сихем и подбуњују град против тебе. 32Зато устаните ти и народ који је с тобом и поставите заседу у пољу. 33Ујутру, кад гране сунце, дигни се и нападни град. Кад Гал са својим људима изађе пред тебе, учини с њима шта ти рука може.”
34Тада Авимелех уста ноћу са свим својим људима. Опседоше Сихем са четири чете. 35Кад Гал, Еведов син, изађе и стаде пред градска врата, Авимелех и његови људи изађоше из заседе. 36Гал угледа људе и рече Зевулу: „Ено, силази народ с горских врхова.” Зевул му одговори: „Од сенки горских чине ти се људи.” 37Гал опет рече: „Ено, народ силази с врха и једна чета долази путем од меоненимске шуме.” 38Тада му Зевул рече: „Где су ти сада уста којима си говорио: ‘Ко је Авимелех па да му служимо?’ Зар нису оно људи које си презирао? Иди сада и бори се против њих!” 39Гал изађе пред Сихемљане да се бори против Авимелеха. 40Авимелех га потера и он побеже од њега. Многи његови људи погибоше пред вратима. 41Авимелех се врати у Аруму, а Зевул истера Гала и браћу његову, тако да нису могли да остану у Сихему.
42Сутрадан је народ изашао у поље и јавише то Авимелеху. 43Тада он поведе војску, подели је у три чете и постави их у заседу у пољу. Кад спази народ да излази из града, скочи на њих и поби их. 44Док је Авимелех са својом четом ударао на градска врата, друге две чете ударише на све оне који су били у пољу и побише их. 45Авимелех је цео дан нападао град. Заузе га, поби све становнике, разори град и просу со по њему.
46Кад то чуше поглавари у кули сихемској, одоше у склониште храма, бога Верита. 47Авимелеху би јављено да су се тамо скупили они који су живели у кули сихемској. 48Тада се Авимелех попе на гору Салмон са свом војском својом. Авимелех узе секиру у руке, одсече грану с дрвета, подиже је и стави на раме. Потом рече својим људима: „То што сте видели да сам ја урадио, брзо урадите и ви.” 49Сваки његов човек одсече себи грану и пође за Авимелехом. Поређаше гране око склоништа и запалише. Сви становници куле сихемске изгинуше, око хиљаду људи и жена.
50Потом пође Авимелех на Тевес. Опколи Тевес и заузе га. 51Усред града била је утврђена кула у коју су се склонили сви људи, жене и поглавари градски. Затворише за собом врата и попеше се на кров куле. 52Авимелех дође до куле и нападе је. Приђе вратима да их запали. 53Тада нека жена баци млински камен на главу Авимелеху и сломи му лобању. 54Он брзо позва момка који му је носио оружје и рече му: „Извади мач свој и убиј ме, да не кажу за мене: ‘Жена га је убила.’” Његов момак га прободе и тако погибе. 55Кад видеше људи Израиљци да погибе Авимелех, сви се вратише својим кућама. 56Тако казни Бог Авимелеха за зло које је учинио оцу своме кад је побио седамдесеторо браће своје. 57Такође, и на главе Сихемљана свали Бог њихове злочине. Тако их стиже клетва Јотама, сина Јероваловог.
Trenutno izabrano:
Судије 9: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije