После неког времена заратише синови Амонови против Израиља. Пошто су синови Амонови напали Израиљ, отидоше старешине галадске у земљу Тов да доведу Јефтаја. Они рекоше Јефтају: „Дођи и буди нам вођа, да ратујемо против синова Амонових.” Јефтај одговори старешинама галадским: „Зар ме нисте ви мрзели и отерали из дома оца мога? Зашто сада долазите к мени када сте у невољи?” Старешине галадске рекоше Јефтају: „Зато сад и дођосмо к теби. Пођи с нама, започни рат против синова Амонових, па ћеш бити владар свима који живе у Галаду.” Јефтај упита старешине галадске: „Ако ме поведете да ратујем против синова Амонових и ако ми их Господ преда, да ли ћу вам бити поглавар?” Старешине галадске рекоше Јефтају: „Господ нека нам буде сведок и нека нас он казни ако не учинимо онако како си казао.” Тада отиде Јефтај са старешинама галадским. Народ га постави себи за поглавара и вођу. Онда Јефтај пред Господом у Миспи понови све шта је рекао.
Потом Јефтај посла преговараче цару синова Амонових и поручи му: „Шта имаш против мене да долазиш да ратујеш против моје земље?” Цар синова Амонових одговори Јефтајевим посланицима: „Када је Израиљ долазио из Египта, узео је моју земљу од Арнона до Јавока и до Јордана. Сада ми је мирно врати.” Јефтај поново посла преговараче цару синова Амонових и поручи му: „Овако говори Јефтај: Није Израиљ узео земљу моавску ни земљу синова Амонових. Када је Израиљ изашао из Египта, прешао је пустињу уз Црвено море и дошао до Кадиса. Тада је послао Израиљ преговараче цару едомском и рекао му: ‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, цар едомски не послуша. Посла преговараче цару моавском, али ни он не пристаде. Тако остаде Израиљ у Кадису.
Потом се запути преко пустиње, обиђе земљу едомску и земљу моавску и дође источно од земље моавске. Распореди се са оне стране Арнона. Није прелазио моавску границу јер је Арнон граница моавска. Затим Израиљ посла преговараче Сиону, цару аморејском и есевонском. Израиљ му рече: ‘Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.’ Међутим, Сион не поверова Израиљу да ће само проћи преко границе његове. Сион скупи сав свој народ, намести се у Јаси и сукоби се са Израиљем. Тада Господ, Бог Израиљев, предаде у руке Израиљу Сиона и сав народ његов. Поби их Израиљ и запоседе сву земљу Амореја који су живели у тој области. Задобише сву земљу аморејску, од Арнона до Јавока и од пустиње до Јордана. И сад кад је Господ, Бог Израиљев, протерао Аморејце испред народа свога Израиља, хоћеш ли ти да земља њихова буде твоја? Зар није твоје оно што је Хемос, бог твој, запосео? Тако и она земља коју је Господ, Бог наш, испразнио пред нама, наша је. И сада, зар си ти бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем или ратовао против њега? Израиљ живи у Есевону и у селима његовим, у Ароиру и селима његовим и по свим градовима уз Арнон три стотине година. Зашто их тада нисте узели? Ја ти ништа нисам скривио него ти мени чиниш криво кад ратујеш против мене. Нека Господ, судија, данас пресуди између синова Израиљевих и синова Амонових.” Међутим, цар синова Амонових не прихвати речи које му поручи Јефтај.
Тада сиђе на Јефтаја дух Господњи. Он прође кроз Галад и кроз Манасију, прође Миспу галадску и дође до синова Амонових. Јефтај се заветова Господу рекавши: „Ако ми предаш у руке синове Амонове, шта год прво изађе кроз врата моје куће кад се будем враћао као победник над синовима Амоновим биће Господње, принећу као жртву паљеницу.” Тако пође Јефтај на синове Амонове, нападе их и Господ му их предаде у руке. Јефтај их је тукао од Ароира до Минита, у двадесет градова, до Авел Керамима. То им је био веома велики пораз, тако да су синови Израиљеви покорили синове Амонове.
Кад се Јефтај враћао кући својој у Миспу, гле, ћерка његова изађе му у сусрет са бубњевима и свиралама. Она му је била једино дете. Осим ње, није имао ни сина ни ћерку. Кад је угледа, раздера одећу своју и повика: „Јао, кћери моја, како ме уцвели?! Како ме унесрећи?! Заветовао сам се Господу и не могу то порећи:” Она му рече: „Оче мој, кад си се заветовао Господу, испуни на мени што си устима обећао, јер ти је Господ дао да се осветиш непријатељима својим, синовима Амоновим.” Још рече оцу своме: „Учини ми и дај ми два месеца. Ишла бих с пријатељицама по горама и оплакивала девојаштво своје.” Он јој рече: „Иди”, и пусти је на два месеца. Она отиде с пријатељицама својим и оплакиваше девојаштво своје по горама. Кад прођоше два месеца, она се врати оцу своме и он испуни над њом завет који је положио. Она није никад познала човека. Од тада је у Израиљу обичај да сваке године излазе кћери Израиљеве и оплакују Јефтајеву ћерку из Галада четири дана у години.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
