Осија 6:1-11

„Дођите да се вратимо Господу! Он нас је раздерао, он ће нас исцелити, ранио нас и превио нас! Оживеће нас за два дана, трећег ће нас дана подићи и живећемо пред лицем његовим. Трудимо се да спознамо Господа! Он као зора сигурно долази, као киша долази, као позна киша која земљу натапа.” Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јудо? Доброта је ваша као облак јутарњи, као роса која нестаје. Зато сам их преко пророка секао и убијао речима уста својих, јер је на светлост изашао суд твој. Мени је милост драга, а не жртва, познавање Бога више него жртва свеспаљна. Они прекршише завет као Адам, тако ме изневерише. Галад је град зликовачки, крвљу попрскан. Дружина је свештеничка као заседа разбојничка. Они убијају на путу за Сихем, злодела чине. У дому Израиљевом грозоту видим, Јефрем тамо блудничи, Израиљ се оскврњује. И теби је, Јудо, жетва спремна кад судбину окренем народа свога.