Јеврејима 5:1-9

Јер сваки првосвештеник који се узима од људи поставља се за људе – да служи пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе, као човек који може да буде увиђаван према онима који не знају и блуде, пошто је и сам подложан слабости, те због тога мора како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за грехе. И нико сам себи не узима ове части, него га Бог позива – као Арона. Тако и Христос не прослави самога себе да буде првосвештеник, него онај који му рече: „Ти си Син мој, ја сам те данас родио”, као што и на другом месту говори: „Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову.” Он је за време свога живота у телу крепким јауком и сузама принео молитве и усрдна мољења ономе који га је могао спасти смрти, и би услишен за своју богобојазност. Иако је био Син, научи се послушности од онога што је претрпео и, дошавши до савршенства, постаде свима – који су му послушни – зачетник вечнога спасења