Јеврејима 12:1-29

Зато, дакле, и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји, гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости – која је била пред њим – поднео крст презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола. Размислите, наиме, о њему, који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малаксају и не клону душе ваше. Још се нисте до крви успротивили борећи се против греха и заборавили сте опомену која вам као синовима говори: „Сине мој, не презири прекоревање Господње, нити клони кад те он прекорева; јер кога Господ љуби, онога прекорева, а бије свакога сина кога прима.” Ако подносите прекоревање, Бог поступа с вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не прекорева? Ако сте пак без прекоревања, у ком су сви добили део, онда сте копилад, а не синови. Даље, прекоревали су нас наши телесни очеви и ми смо зазирали од њих; нећемо ли се много радије потчинити оцу духова и тако поживети? Јер они нас прекореваху за мало дана како им се свидело, а он нас прекорева на корист – да дођемо до учешћа у његовој светости. Свако прекоревање, наиме, у садашње време не изгледа да је на радост, него на жалост, али касније даје миран род праведности онима који су њиме извежбани. Зато „исправите клонуле руке и изнемогла колена и поравните стазе ногама својим”, да оно што је хромо не ишчаши ногу, него да се радије излечи. Тежите за миром са свима и за освећењем – без чега нико неће видети Господа, пазећи да ко не остане без благодати Божје и „да не узрасте какав горак корен и не узнемири вас”, и да се многи њиме не опогане, да не буде ко блудник или несвет као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. Знате, наиме, да је он касније, кад је желео да наследи благослов, био одбијен, јер не нађе места покајању иако га је са сузама тражио. Јер ви нисте пришли гори која се може опипати и која је заражена од ватре, ни тмини, ни помрчини, ни олуји, ни звуку трубе, ни гласу речи, за који су слушаоци молили да им се више не говори. Јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће камењем убијена.” И призор је био тако страшан да Мојсије рече: „Уплашен сам и дрхтим.” Него сте пришли Сионској гори и граду Бога живота, небеском Јерусалиму, хиљадама анђела, свечаном збору и цркви првенаца који су пописани на небесима, и Богу – судији свих, и духовима савршених праведника, и посреднику новога савеза Исусу, и крви кропљења, која говори боље него Авељева крв. Гледајте да не одбијате онога који говори. Јер ако не утекоше они што одбише онога који је пророковао на земљи, још мање ћемо утећи ми кад се уклањамо од онога који говори с небеса. Његов глас је тада потресао земљу, а сад је обећао: „Још једном потрешћу не само земљу него и небо.” А „још једном” указује на промену онога што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче. Зато, примајући непоколебљиво царство, будимо захвални и захвалношћу служимо угодно Богу с поштовањем и страхом. Јер „Бог наш је огањ који прождире”.