Јеврејима 1:1-14

Бог, који је од давнине много пута и на много начина говорио нашим очевима преко пророка, у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је поставио за наследника свега, чијим посредством је и свет створио. Он је одсјај његове славе и одраз његовога бића, који све носи својом силном речју, који је извршио очишћење од греха и сео с десне стране величанства на висинама и постао толико силнији од анђела – колико је наследио име узвишеније од њиховога. Јер коме је од анђела икад рекао: „Ти си Син мој, ја сам те данас родио”, и опет: „Ја ћу му бити Отац и он ће ми бити Син”? А за време кад ће Првороднога увести у свет, говори: „И да му се поклоне сви анђели Божји.” А за анђеле говори: „Који ветрове чини својим анђелима и пламенове огњене својим слугама.” За Сина пак: „Твој престо, Боже, стоји у све векове и жезло правичности је жезло твога царства. Заволео си праведност и омрзао си безакоње. Зато те, о Боже, Бог твој помаза уљем радости више него твоје другове”, и: „Ти си, Господе, у почетку основао земљу и небеса су дела твојих руку. Она ће проћи, а ти остајеш; и сва ће овештати као хаљина и измениће се. А ти си увек исти и твојих година неће нестати”. А коме је од анђела икад рекао: „Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу”? Нису ли то све службени духови послани да служе онима који ће наследити спасење?