Постање 49
49
Јаков благосиља синове, последња воља и смрт
1Јаков сазва синове своје и рече им: „Скупите се да вам наговестим шта ће вам бити касније.
2Окупите се и послушајте синови Јаковљеви,
чујте Израиља, оца свога!
3Рувиме, ти си мој првенац,
моја снага и почетак моје мушкости.
Истичеш се поносом, истичеш се снагом.
4Набујао си као вода.
Нећеш имати првенства.
Попео си се на постељу оца свога,
оскрнавио си ложницу моју.
5Симеун и Левије су права браћа!
Мачеви су им оруђе насиља.
6Нека душа моја не иде
на њихова договарања
и срце моје у њихове намере,
јер су у срџби својој људе побили
и из злоће сакатили бикове!
7Проклет нека им је бес јер је жесток!
Проклет нека им је гнев јер је окрутан!
Разделићу их по Јакову
и расућу их по Израиљу!
8Јуда! Браћа твоја хвалиће те,
а рука ће ти бити за вратом непријатеља твојих
и клањаће ти се синови оца твога!
9Лавићу Јуда! С плена си се вратио,
испружио као лав,
легао као лавица.
Ко ће га узнемиравати?
10Жезло се неће удаљити од Јуде,
ни штап владалачки
од ногу његових
док не дође онај коме припада,
коме ће се покоравати народи!
11Магарца свога везује за чокот,
магаре своје за лозу.
У вину пере одећу своју
и огртач у соку од грожђа.
12Од вина су му очи тамне,
од млека су му зуби бели.
13Завулон ће живети уз обалу морску,
уз пристаниште баркама,
простираће се до Сидона.
14Исахар је као кошчати магарац
који лежи у штали.
15Види да је одмор пријатан,
а земља добра.
Леђа своја ће под терет подметнути
и данак ће прихватити.
16Дан ће судити своме народу,
једно од племена Израиљевих.
17Нека буде као змија на путу,
као гуја на стази,
која угриза коња за глежањ,
и коњаник најзад пада.
18Господе, уздам се у твоју помоћ!
19Гада ће разбојници пљачкати,
пљачком ће их пратити.
20Асир спрема одличну храну,
посластице царевима.
21Нефталим је кошута витка,
говориће лепе речи.
22Јосиф је стабло родно
стабло родно крај извора,
гране му се преко зида шире.
23Иако су га огорчили
и стрелом гађали,
стрелци га прогонили,
24оста чврст лук његов
и мишице му ојачаше
рукама Силног Јаковљевог,
пастира и стене Израиљеве.
25Бог оца твога
помагаће ти.
Свемогући ће те благословити,
благословима са небеса,
благословима доњих вода,
благословима дојки и утроба.
26Благослови оца твога
надвисују благослове гора вечних.
Нека буду на глави Јосифовој,
на темену изабраног
између браће његове.
27Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
вечером дели плен.”
28То су свих дванаест племена израиљских и то им је отац рекао када их је благосиљао. Свако је добио свој благослов. 29После тога им заповеди говорећи: „Ја ћу се придружити својим прецима. Сахраните ме код отаца мојих, у пећину која је у пољу Ефрона Хетејина. 30У пећину која је у пољу макпелском, наспрам Мамрије, у земљи хананској, коју купи Авраам с пољем од Ефрона Хетејина, да има гроб. 31Онде су сахранили Авраама и Саару, жену његову, онде су сахрањени Исак и Ревека, онде сам ја сахранио Лију. 32Поље и пећина на њему купљени су од Хетеја.” 33Кад Јаков изрече заповести синовима својим, подиже ноге на постељу и умре и придружи се прецима својим.
Trenutno izabrano:
Постање 49: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije