Постање 46:6-34

Поведоше са собом стоку своју и сав иметак који су стекли у земљи хананској и стиже у Египат Јаков с породицом својом. Он доведе у Египат сву своју породицу: синове своје, синове синова својих, ћерке своје и ћерке синова својих. Ово су имена синова Израиљевих који стигоше у Египат, Јакова и синова: првенац Јаковљев Рувим. Рувимови синови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија. Симеунови синови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке. Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије. Синови Јудини: Ир, Онан, Силом, Фарес и Зара. Ир и Онан су умрли у земљи хананској. Фаресови синови били су Есрон и Јемуило. Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов и Симрон. Синови Завулонови: Серед, Алон и Ахојило. То су синови које је Лија родила Јакову у Падан-Араму и ћерку Дину. Укупно синова његових и кћери његових – тридесет три душе. Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије. Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сера. Синови Веријини: Ховор и Мелхило. То су потомци Зелфе, коју даде Лаван Лији, ћерци својој. Од ње је Јаков добио шеснаест душа. Синови Јаковљеве жене Рахиље: Јосиф и Венијамин. Јосифу је Асенета, ћерка Потифере, свештеника онског, родила у земљи египатској Манасију и Јефрема. Синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад. То су потомци Рахиљини, од које Јаков доби четрнаест душа. Син Данов је био Асом. Синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим. То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи, ћерци својој. Од ње Јаков доби седам душа. Укупно Јаковљевих потомака, потеклих од њега, који дођоше у Египат беше шездесет шест, не рачунајући жене његових синова. Јосифу су се родила два сина у Египту, тако да је душа дома Јаковљевог што дођоше у Египат било седамдесет. Јаков посла Јуду напред к Јосифу да изађе пред њега у Гесем. Јосиф упрегну своја кола и пође у сусрет Израиљу, оцу своме, у Гесем. Чим га виде, баци му се око врата и дуго плакаше. Тада Израиљ рече Јосифу: „Сада када сам својим очима видео да си жив, не марим да умрем.” Потом Јосиф рече браћи својој и родбини оца свога: „Идем да јавим фараону. Рећи ћу му: ‘Браћа моја и родбина оца мога дођоше к мени из земље хананске. Ти људи су пастири, одувек су се бавили стоком. Довели су овце своје и говеда своја и све што год имају.’ Кад вас фараон позове и запита: ‘Чиме се бавите?’, ви одговорите: ‘Слуге твоје су били пастири још од младости, као и наши стари.’ Тако реците да бисте остали у земљи гесемској, јер су Египћанима сви пастири одвратни.”