Постање 34
34
Насиље над Дином. Освета
1Дина, ћерка Лијина, коју је родила Јакову, изађе да гледа девојке тог краја. 2Угледа је Сихем, син Емора Евејина, владара те земље, узе је, леже с њом и узе јој невиност. 3Међутим, његово срце приону за Дину, ћерку Јаковљеву, заволе је и умиљаваше јој се. 4Тада Сихем рече Емору, оцу своме: „Ожени ме оном девојком!”
5Јаков сазна да је он осрамотио његову ћерку Дину, а синови његови беху у пољу с његовом стоком. Јаков оћута док они не стигоше. 6Емор, отац Сихемов, дође к Јакову да се с њим договори. 7Кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше вест, били су ојађени и врло љути што он учини недело у Израиљу легавши с Јаковљевом ћерком, што не приличи. 8Тада им Емор рече: „Мој син Сихем срцем приону за вашу кћер. Дајте му је за жену! 9Опријатељите се с нама! Дајте нам своје ћерке, а ви узимајте наше! 10Останите, живите с нама, земља вам је отворена и стичите имања!” 11Затим рече Сихем њеном оцу и њеној браћи: „Да нађем милост пред вама, што год кажете, даћу вам! 12Тражите од мене колико год хоћете поклона и дара! Даћу вам што год затражите, само ми дајте девојку за жену!”
13Тада синови Јаковљеви одговорише притворно Сихему и Емору, оцу његовом, јер осрамоти сестру њихову Дину. 14Рекоше им: „Не можемо то да учинимо, да дамо сестру своју човеку необрезаном, јер је то за нас срамота. 15Једино ћемо вам испунити жељу ако постанете као и ми и обрежу се сви мушкарци. 16Онда ћемо вам давати своје ћерке и узимати за нас ваше, становаћемо с вама и бићемо један народ. 17Ако не пристанете да се обрежете, узећемо девојку и отићи ћемо.”
18Ове се речи свидеше Емору и Сихему, Еморовом сину. 19Младић није оклевао то да учини јер је веома волео Јаковљеву ћерку. 20Тада Емор и његов син Сихем отидоше на врата свога града и рекоше грађанима овако: 21„Ови су људи мирни. Нека се настане код нас и нека стичу имовину, а имамо и земље за њих. Узимаћемо њихове ћерке за жене, а своје ћемо давати њима. 22Међутим, они ће пристати да живе с нама и постанемо један народ само ако се сви наши мушкарци обрежу као што су они обрезани. 23Зар неће њихова стада, њихова добра и њихова стока бити и наша? Прихватимо то, па нека се код нас населе!” 24Тада послушаше Емора и његовог сина Сихема сви мушкарци који су излазили на градска врата и обрезаше се.
25Трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Левије, браћа Динина, узеше сваки свој мач, несметано уђоше у град и побише све мушкарце. 26Посекоше и Емора и његовог сина Сихема оштрицом мача, узеше Дину из Сихемове куће и отидоше. 27Тада дођоше синови Јаковљеви да прегледају побијене и опљачкаше град јер је у њему била осрамоћена њихова сестра. 28Узеше све њихове овце, говеда, магарце и све што је њихово било у граду и пољу. 29Све благо њихово узеше, а сву децу и жене и сваког ко се нашао у кући заробише.
30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалисте ме у неприлику јер ме замрзеше народи ове земље, Хананци и Ферезеји. Нас је мало. Ако се они уједине против мене, истребиће и мене и мој дом.” 31Они одговорише: „Зар да према нашој сестри поступају као с блудницом?”
Trenutno izabrano:
Постање 34: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije