Постање 28
28
Јаков иде у Харан
1Исак дозва Јакова, благослови га и заповеди му: „Немој да се жениш женом од хананских кћери. 2Устани и иди у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца мајке твоје, па се оданде ожени неком од кћери Лавана, брата твоје мајке. 3Бог Свемогући нека те благослови, нека те учини плодним и бројним, тако да од тебе постане мноштво народа. 4Нека ти да благослов Авраамов, теби и потомству твоме, да задобијеш земљу у којој боравиш као дошљак, коју Бог предаде Аврааму.” 5Тако Исак испрати Јакова и он пође у Падан-Арам к Лавану, сину Ватуила Арамејца, брату Ревеке, мајке Јаковљеве и Исавове.
6Исав је видео како Исак благосиља Јакова и како га је послао у Падан-Арам да се тамо ожени и како му је, благосиљајући га, заповедио: „Немој да се ожениш женом од ћерки хананејских.” 7Виде да је Јаков послушао оца свога и мајку своју и да је отишао у Падан-Арам. 8Тада, увидевши да кћери хананејске нису по вољи Исаку, оцу његовом, 9отиде Исав к Исмаилу, те се, осим својих жена, ожени Маелетом, ћерком Исмаила, сина Авраамова, сестром Навајотовом.
Сан у Ветиљу
10Јаков пође од Вирсавеје и упути се у Харан. 11Он дође на једно место и ту заноћи јер сунце беше зашло. Узе камен на том месту, стави га под главу и ту заспа. 12Тада усни, као лестве које стајаху на земљи, а врхом дотицаху небо и, гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху. 13Господ бејаше на врху и рече: „Ја сам Господ, Бог твога оца Авраама и Бог Исаков! Ту земљу на којој спаваш даћу теби и потомству твоме. 14Потомака ће твојих бити као праха на земљи, тако да ћеш се раширити на запад, исток, север и југ и кроз тебе и кроз твоје потомке биће благословени сви народи. 15Ево, ја сам с тобом, чуваћу те куда год пођеш и вратићу те у ову земљу јер те нећу оставити док не испуним што сам ти обећао!” 16Јаков се пробуди из сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја не знадох!” 17Он се уплаши и рече: „Како је страшно ово место! Заиста је овде кућа Божја и овде су врата небеска!”
18Јаков уста ујутру рано, узе камен који је био ставио себи под главу, усправи га за спомен и прели га уљем. 19То место он назва Ветиљ, а раније се тај град звао Луз. 20Тада Јаков учини завет говорећи: „Ако Бог буде са мном, сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одеће да се облачим, 21ако се мирно вратим у дом оца мога, Господ ће ми бити Бог! 22Овај камен који подигох за спомен биће дом Божји. Од свега што ми даш, десетак ћу дати Теби!”
Trenutno izabrano:
Постање 28: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije