Тад га анђео Господњи викну с неба и рече: „Аврааме, Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!” Онда анђео рече: „Не спуштај руку своју на дечака и не чини му ништа, јер увидех да се бојиш Бога кад ниси хтео да поштедиш сина, јединца свога, мене ради!” Тада Авраам подиже очи и погледа и, гле – иза њега се ован заплео роговима у грму. Он оде, узе овна и принесе га на жртву паљеницу место сина свога. То место Авраам назва Господ се стара. Зато се и данас каже: „На брду где се Господ стара.”
Опет викну анђео Господњи Авраама. Рече му: „Господ се самим собом заклео. Кад си тако поступио, а ниси зажалио сина свога јединца, излићу свој благослов на тебе и твоје потомке ћу умножити попут звезда на небу и песка на обали мора. Твоји потомци ће запосести врата непријатеља својих. Пошто си послушао глас мој, у потомству твоме биће благословени сви народи на земљи.” Тада се Авраам врати к својим момцима, дигоше се и заједно одоше у Вирсавеју, јер се Авраам настанио у Вирсавеји.
После тога јавише Аврааму: „Гле, и Мелха роди синове брату твоме Нахору. Уза, првенца, и Вуза, брата његовог, и Камуила, оца Арамовог. И Хазада, Азава, Фалдеса, Јелдафа и Ватуила.” Ватуило је добио Ревеку. Ових осам је родила Мелха Нахору, брату Авраамовом. Његова наложница, која се звала Ревма, роди му Тавека, Гама, Тохоса и Моха.