Постање 18:1-15

Потом се Господ јави Аврааму код храста мамријског кад је седео на вратима шатора за време највеће врућине. Кад подиже очи, гле, угледа три човека како стоје наспрам њега. Чим их угледа, потрча с врата шатора њима у сусрет и паде ничице на земљу. Затим рече: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога. Донеће вам се мало воде, оперите ноге и одморите се под стаблом. Донећу вам комад хлеба да се окрепите пре него што наставите пут, јер сте дошли код слуге свога.” Они одговорише: „Учини као што си рекао.” Тада Авраам отрча у шатор ка Саари и рече јој: „Брзо замеси три мерице најбољег брашна и испеци погаче.” Затим Авраам отрча ка говедима, ухвати теле младо и угојено и даде га слуги да га брзо припреми. Потом изнесе масла, млека и печено теле, постави им, а сам стајаше пред њима под стаблом док су они јели. Затим га запиташе: „Где је Саара, жена твоја?” Он одговори: „Ено је под шатором.” „Доћи ћу ти догодине у ово доба, а Саара, жена твоја, имаће сина.” Иза њега, Саара је слушала иза врата шатора. Авраам и Саара беху стари, зашли у године, а Саари су престале месечнице. Зато се Саара насмеја у себи говорећи: „Пошто сам увела, зар ћу сада уживати? А и господар ми је стар!” Тада рече Господ Аврааму: „Зашто се смејала Саара говорећи: ‘Зар ћу ја родити кад сам остарела?’ Зар је Господу нешто немогуће? Догодине у ово доба доћи ћу опет к теби, а Саара ће имати сина!” Саара рече поричући: „Нисам се смејала”, јер се уплаши. Али он рече: „Не, смејала си се!”