Језекиљ 43:1-12

Потом ме одведе к вратима која гледају на исток. Гле, слава Бога Израиљевог дође са истока. Шум је био као шум великих вода, а земља се сијала од славе његове. Виђење које сам угледао било је као виђење које сам угледао кад сам дошао да уништим град. То виђење је било као оно које сам угледао на реци Хевару. Ја падох ничице. Слава је Господња ушла на врата која гледају на исток. Тада ме дух подиже и одведе ме у унутрашње предворје. И, гле, храм је био пун славе Господње. Потом чух како ми неко из храма говори, а човек је стајао поред мене. И рече ми: „Сине човечји, ово је место мог престола и место стопа ногу мојих. Овде ћу посред синова Израиљевих боравити заувек. Неће више дом Израиљев скрнавити име моје свето ни они ни цареви њихови блудничењем својим и лешевима царева својих. Стављали су праг свој до мог прага, своје довратнике до мојих довратника, тако да је само зид био између мене и њих. Оскрнавили су име моје свето гадостима својим које су чинили. Зато их затирем у гневу своме. Сад нека уклоне од мене далеко блудничење своје и лешеве царева својих, па ћу посред њих боравити довека. Ти, сине човечји, опиши дому Израиљевом храм овај. Нека се постиде због безакоња својих и нека га премере. Кад се постиде због свега што су чинили, онда им покажи нацрт храма, предмете његове, излазе и улазе његове, све облике његове, све законе и прописе. Напиши им пред очима њиховим да брижно одржавају све прописе његове. Ово је закон за храм: наврх, горе, сав простор уоколо биће светиња над светињама. Ето, то је закон за храм!”