Језекиљ 34:1-14

Потом ми дође реч Господња говорећи: „Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих! Пророкуј и реци тим пастирима: Овако говори Господ Господ: ‘Тешко пастирима Израиљевим који напасају сами себе! Зар не треба да пастири стадо напасају? Млеком се појите, вуном се одевате, товљенике кољете, а стадо не напасате! Не крепите слабе, не лечите болесне, не превијате рањене, не враћате прогнане, не тражите изгубљене, него силом и жестином њима владате. Разбежали су се без пастира, расејани постадоше храна свим зверима пољским. Овце моје по свим горама лутају и по свим бреговима високим. Разбацане су по свој земљи овце моје, нико за њих не пита и нико их не тражи. Зато, пастири, чујте реч Господњу: Тако жив био ја’”, говори Господ Господ, „‘пошто плен постаде стадо моје и храна свим животињама пољским, пошто пастира немају, док пастири моји не траже стадо моје, него сами себе напасају, а не напасају стадо моје, зато, пастири, чујте реч Господњу: Овако говори Господ Господ: Ево ме на пастире! Тражићу из руку њихових овце своје! Нећу им више дати да стадо напасају, ни да сами себе напасају! Истргнућу стадо своје из уста њихових, и неће им храна бити.’” Јер овако говори Господ Господ: „Ево ме, сам ћу тражити овце своје и сам ћу их напасати! Као што се пастир брине за стадо своје кад се нађе код распршених оваца својих, тако ћу се и ја побринути за овце своје. Скупићу их из свих места по којима су биле расејане, у дан облака и таме. Извешћу их из народа и сакупићу их из земаља. Вратићу их у земљу њихову да их напасам на горама Израиљевим, по долинама и по свим насељима земаљским. Напасаћу их на добрим пашњацима, торови ће им бити по високим горама Израиљевим. Онде ће почивати у добрим торовима и пашће по сочним пашњацима по горама Израиљевим.