Језекиљ 11:1-13

Потом ме дух подиже и однесе на источна врата храма Господњег, која гледају на исток, и гле, на улазу врата било је двадесет пет људи. Међу њима угледах Азуровог сина Јазанију и Венијиног сина Фелатију, поглаваре народне. Господ ми рече: „Сине човечји, то су људи који смишљају зло и лоше саветују у граду овом. Они говоре: ‘Није ли време да градимо куће? Овај град је лонац, а ми смо месо.’ Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји!” Тада паде на мене дух Господњи и рече ми: „Кажи да овако говори Господ Господ: ‘Тако говориш, доме Израиљев, али ја знам мисли срца вашег. Многе сте побили у овом граду и напунисте побијеним улице његове.’ Зато овако говори Господ Господ: ‘Они које сте ви побили и разбацали их по граду, они су месо, а он је лонац. Зато ћу вас извести из њега. Бојите се мача, и мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ. Извешћу вас из града и предаћу вас у руке туђинцима, тако да ћу извршити на вама суд свој. Од мача ћете падати! Судићу вам на међи Израиљевој и схватићете да сам ја – Господ. Овај град вам неће бити лонац, нити ћете у њему ви бити месо. Судићу вам на међи Израиљевој. Тада ћете схватити да сам ја Господ, по чијим уредбама нисте ходили и чије заповести нисте испуњавали, већ сте ишли по законима варвара који су око вас.’” Док сам пророковао, умре Венајин, син Фелатија. Тада падох ничице и повикох гласно: „Ах, Господе Господе! Зар ћеш истребити остатак Израиљев?”