Амос 9:1-10

Видех Господа како стоји на жртвенику. Он рече: „Удари главу стуба да се затресе довратак. Расцепи греде да падну на главе свима. Што преостане, мачем ћу побити. Ниједан неће утећи, нико се неће спасти. Ако би се закопали у подземље, ишчупала би их рука моја. Да се успну на небо, и оданде ћу их скинути. Кад би се сакрили на врх Кармила, нашао бих их и похватао. Кад би се сакрили испред очију мојих на дно морско, онде бих заповедио немани да их уједе. Кад би пред непријатељем у изгнанство отишли, тамо бих заповедио мачу да их исече. Управићу очи своје на њих за зло, а не за добро.” Господ, Господ Саваот кад земљу додирне, она се распада, тугују сви становници њени. Као Нил се разлива и потапа као река египатска. Он је на небу саздао одаје своје и на земљи свод утврдио. Он позва воде морске и по земљи их излива. Господ је име његово. „Зар ми нисте ви као Етиопљани, синови Израиљеви?”, говори Господ. „Зар нисам извео Израиљ из земље египатске, као Филистејце из Кафтора и Сирце из Кира? Гле, управљене су очи Господње на грешно царство, и збрисаћу га с лица земље. Ипак, нећу сасвим затрти дом Јаковљев”, говори Господ. „Ево, заповедићу и разбацаћу дом Израиљев међу све народе, као што се жито у решету размеће, да ни зрно на земљу не падне. Од мача ће погинути сви грешници народа мога који говоре: ‘Није несрећа близу, неће нас погодити.’