Друга о царевима 7:1-20

Потом рече Јелисије: „Чујте реч Господњу. Овако говори Господ: ‘Сутра у ово време биће на вратима самаријским мерица белог брашна за сикал, а две мерице јечма за сикал.’” Тада рече дворанин који је придржавао цара човеку Божјем говорећи: „Чак и да Господ начини прозоре на небу, да ли би се то догодило?” Јелисије одговори: „Ето, ти ћеш видети својим очима, али нећеш то јести.” Пред вратима града била су четири губавца. Они рекоше један другом: „Зашто седимо овде да умремо? Ако кажемо да уђемо у град, глад је у граду, па ћемо помрети, а ако останемо овде, опет ћемо умрети. Хајдемо у положај сиријски! Ако нас оставе у животу – живећемо, а ако нас побију – помрећемо!” Они устадоше у сумрак и пођоше ка сиријским положајима. Они приђоше до краја и, гле, нигде никог. Наиме, Господ је учинио да су се у сиријској војсци зачуле бука кола и коња и вика велике војске, па рекоше један другом: „Ето, цар Израиљев је најмио против нас цареве хетејске и цареве етипатске да нас нападну!” Они се подигоше и побегоше у сумрак, а оставише шаторе своје, коње своје и магарце своје, оставише положај на коме су били да би спасли главе. Кад дођоше губавци до краја положаја, уђоше у један шатор, наједоше се, напише се, покупише из њега сребро и злато и одећу, па одоше да то сакрију. Потом рекоше међу собом: „Не радимо добро. Овај дан је дан радости, а ми ћутимо. Ако сачекамо до сутра, бићемо криви. Зато, хајдемо да јавимо у двор царев!” Они се вратише, дозваше градског стражара и рекоше му: „Отишли смо на положаје сиријске, кад, гле, нигде никог, ни гласа човечјег! Коњи и магарци су повезани, а шатори као што су били.” Овај повика тако да јавише у двор царев. Цар се по ноћи диже и рече слугама својим: „Рећи ћу вам шта су Сиријци урадили. Они знају да ми гладујемо. Зато су напустили положај и сакрили се у пољу. Они мисле: ‘Кад изађу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.’” Тада један од његових слугу одговори и рече: „Нека се, ипак, узме пет коња који су преостали од мноштва коња израиљских, од тог мноштва коња Израиљевих, да их пошаљемо, па да видимо.” Тада узеше двоја коњских кола, цар их посла на положај сиријски и рече: „Идите и извидите.” Они одоше за њима до Јордана и, гле, сав пут је био прекривен одећом и стварима које су Сиријци побацали бежећи. Тада се гласници вратише и известише цара. Потом народ изађе и оплени сиријски положај. Мерица брашна је вредела сикал, а две мерице јечма сикал, као што је Господ и рекао. Цар постави на врата оног дворанина на чију се руку ослањао и народ га изгази на вратима тако да погину, као што је и рекао човек Божји када му је цар био дошао. Наиме, кад је човек Божји рекао цару: „Две мерице јечма вредеће сикал и мерица белог брашна сикал сутра у ово доба на вратима самаријским”, онај дворанин је одговорио човеку Божјем говорећи: „Чак и да Господ начини прозоре на небу, да ли би се догодило то што кажеш?” Он одговори: „Гле, видећеш очима својим, али нећеш јести.” Тако се и догоди, јер га изгази народ на вратима тако да издахну.