Друга о царевима 3
3
Израиљ и Јуда нападају Моав
1Ахавов син Јорам зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године Јосафатовог царевања над Јудом. Владао је дванаест година. 2Чинио је оно што је зло у очима Господњим, али не као отац његов и мајка његова, јер је оборио Валов кип који је начинио отац његов. 3Ипак, остао је у гресима Наватовог сина Јеровоама, којима је наводио на грех Израиљ и није одступао од тога.
4Цар моавски Миса имао је много стоке. Давао је цару израиљском данак од сто хиљада јагањаца и вуну од сто хиљада овнова. 5Кад је Ахав умро, одметну се цар моавски од цара израиљског. 6У то време цар Јорам изађе из Самарије и преброја цео Израиљ. 7Затим поручи јудејском цару Јосафату говорећи: „Цар моавски се одметнуо од мене. Да ли би пошао са мном у рат против Моаваца?” Овај одговори: „Хоћу. Ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.” 8Потом запита: „Којим ћемо путем ударити?” Овај одговори: „Путем преко Едомске пустиње.”
9Тако пођоше цар Израиљев, цар Јудин и цар едомски. Седам дана су ишли и понестаде воде војсци и стоци које су ишле за њима. 10Тада завапи цар Израиљев: „Авај! Господ је позвао сва три цара да их преда у руке Моавцима!” 11Међутим, Јосафат упита: „Има ли овде неки пророк Господњи да преко њега упитамо Господа?” Тада одговори један од слугу цара Израиљевог и рече: „Овде је Јелисије, син Сафатов, који је поливао руке Илији.” 12Јосафат тада рече: „У њему је реч Господња.” Потом цар Израиљев, Јосафат и цар едомски пођоше к њему. 13Јелисије рече цару Израиљевом: „Шта ја имам с тобом? Иди пророцима оца свога и пророцима мајке своје!” Цар Израиљев му одговори: „Не, јер је Господ сазвао ова три цара да их преда у руке Моавцима!” 14Тада рече Јелисије: „Тако да је жив Господ Саваот, пред чијим лицем стојим, да не видим Јосафата, цара Јудиног, за тебе не бих марио, нити бих те погледао. 15Сада, доведите ми свирача!” Кад свирач удари у жице, дође на њега рука Господња. 16Тада он проговори: „Овако говори Господ: ‘Ископајте у овој долини јаму до јаме.’ 17Овако говори Господ: ‘Нећете осетити ветар, нити ћете видети кишу, али ће се ова долина напунити водом, пићете ви, стока ваша и марва ваша. 18И то није све, него ће и Моавце предати у руке ваше. 19Освојићете све утврђене градове, изабране градове, исећи ћете све плодне воћке, затрпаћете све изворе воде и засућете камењем све плодне њиве.’”
20Тако и би ујутру. У време приношења жртве, гле, дође вода из Едома и земља се напуни водом.
21Кад су сви Моавци чули да су изашли цареви да их нападну, позваше све способне за војску и стадоше на границу.
22Ујутру кад су устали и кад сунце ограну над водом, Моавцима се учини да је вода црвена као крв. 23Тада рекоше: „То је крв! Сигурно су се цареви побили и један другог убили. Сада, Моавци – на плен!”
24Међутим, кад дођоше до збора Израиљевог, подигоше се Израиљци и потукоше Моавце, који побегоше пред њима. Они појурише за њима, тукући Моавце. 25Градове разорише, а на сваку плодну њиву сваки војник баци по камен, док их не засуше. Изворе затрпаше, а све плодне воћке посекоше. Остаде само Кирарасет на стени. Они га опколише и почеше гађати праћкама. 26Цар моавски виде да неће издржати битку. Он узе са собом седам стотина вичних мачу и покуша да се пробије код цара едомског, али не успе. 27Тада узе сина, свог првенца, који је требало да постане цар после њега, и принесе га на зиду као жртву паљеницу. Израиљци се згрозише, одоше од њега и вратише се у своју земљу.
Trenutno izabrano:
Друга о царевима 3: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije